Meningitis

Šta je meningitis?

Meningitis je zapaljenje područja oko mozga i kičmene moždine (meninge). Ponekad se naziva spinalni meningitis.

Moždane ovojnice štite mozak i kičmenu moždinu od povreda i pružaju podršku i strukturu. Sadrže nerve, krvne sudove i zaštitnu tečnost (cerebrospinalnu tečnost).

Zarazne bolesti, poput virusa i bakterija, i neinfektivna stanja, poput raka ili povreda glave, mogu izazvati meningitis.

Spinalni meningitis je drugo ime za meningitis, upalu moždanih ovojnica koje okružuju mozak i kičmenu moždinu.

Aseptični meningitis je svaki slučaj meningitisa gde je tečnost oko mozga i kičme negativna na bakterije. Najčešći uzrok aseptičnog meningitisa je virusna infekcija.

Razlika između meningitisa i encefalitisa je lokalizacija upale. Meningitis je zapaljenje zaštitne obloge mozga i kičmene moždine, a encefalitis je upala samog mozga.

Koje su vrste meningitisa?

Tipovi meningitisa se obično nazivaju prema uzroku ili trajanju simptoma i uključuju:

• Bakterijski meningitis
• Virusni meningitis
• Gljivični meningitis
• Parazitski meningitis
• Primarni amebni meningitis - meningitis može izazvati ameba Naegleria fovleri.
• Aseptični meningitis izazvan lekovima - retko, određeni lekovi izazivaju aseptični meningitis. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi i antibiotici su najčešći uzroci.
• Hronični meningitis. Kada meningitis traje mesec dana ili više, naziva se hronični meningitis.
• Akutni meningitis. Kod bakterijskog meningitisa simptomi su ozbiljni i javljaju se iznenada.

Rizik od meningitisa

Godine, područje u kome živite ili destinacije na koje putujete, kao i određena zdravstvena stanja mogu povećati rizik od meningitisa.

Veći rizik od meningitisa imaju osobe:

• mlađe od 5 godina. Oko 70% svih slučajeva bakterijskog meningitisa pogađa decu mlađu od 5 godina.
• sa oslabljenim imunim sistemom. Možete imate oslabljen imuni sistem ako živite sa HIV-om ili rakom, ako ste izvršili transplantaciju organa ili koštane srži ili ako uzimate lekove koji potiskuju imuni sistem.
• koje žive u grupnom okruženju, kao što je studentski dom.
• koje nemaju slezinu ili imaju oštećenu slezinu.
• koje žive ili putuju na mesta gde su česte zarazne bolesti koje izazivaju meningitis.
• Imaju hronične infekcije nosa i uha, pneumokoknu upalu pluća ili rasprostranjenu infekciju krvi.
• Imaju povredu glave, traumatsku povredu mozga ili povredu kičmene moždine.
• Žive sa bolešću srpastih ćelija.

Koji su simptomi meningitisa?

Simptomi meningitisa mogu biti drugačiji kod beba u odnosu na simptome kod dece i odraslih. Kod bakterijskog meningitisa, groznica, glavobolja i ukočenost vrata mogu se pojaviti iznenada i stanje se može brzo pogoršati.

Simptomi meningitisa kod dece i odraslih

• Kočenje vrata
• Mučnina ili povraćanje
• Osetljivost na svetlost (fotofobija)
• Konfuzija ili izmenjeno mentalno stanje
• Nedostatak energije (letargija), ekstremna pospanost ili problemi sa buđenjem
• Nedostatak apetita
• Male okrugle tačke koje izgledaju kao osip (petehije).

Dodatni simptomi amebnog meningitisa

Možda ćete osetiti dodatne simptome amebičnog meningitisa nekoliko dana nakon početnih simptoma:

• Halucinacije
• Gubitak ravnoteže
• Nedostatak pažnje ili fokusa.

Znaci i simptomi meningitisa kod beba

Beba možda neće imati iste simptome meningitisa kao odrasli, zbog čega može biti teško utvrditi da li su to simptomi meningitisa. Neki znaci koje možete potražiti kod beba uključuju:

• Izbočena „meka tačka“ (fontanela) na bebinoj glavi
• Loša ishrana
• Pospanost ili problemi sa buđenjem iz sna
• Letargija

Šta uzrokuje meningitis?

Meningitis može izazvati jake glavobolje koje mogu biti prilično bolne. Bol se može širiti niz leđa ili u druge delove tela. Takođe može biti gotovo nemoguće pomeriti vrat na određene načine. Neki ljudi imaju manje uočljive simptome, pa nemojte čekati jak bol da biste posetili svog lekara ako imate simptome meningitisa.

Zarazne bolesti i neinfektivna stanja izazivaju meningitis.

Infektivni uzročnici su bakterije, virusi, gljivice, paraziti i ameba Naegleria fovleri. Neinfektivni uzroci uključuju bolesti, određene lekove i druga stanja.

Postoji mnogo načina na koje možete dobiti meningitis, u zavisnosti od toga da li je uzrok zarazan ili ne:

• Od zarazne bolesti koja se prenosi sa osobe na osobu, poput virusa ili bakterije
• Od hrane kontaminirane nečim zaraznim
• Od plivanja ili vode za piće kontaminirane nečim zaraznim
• Od gljivica u okruženju koje udišete
• Kao komplikacija neinfektivnih bolesti, poput raka ili lupusa
• Kao rezultat povrede glave ili operacije na mozgu
• Kao neželjeni efekat leka.

Sam meningitis nije zarazan, ali neki od njegovih uzroka jesu. Većina bakterijskih i virusnih uzroka meningitisa može se preneti od osobe do osobe. 

Kako se dijagnostikuje meningitis?

Lekar će dijagnostikovati meningitis tako što će obaviti fizički pregled, pitati vas o simptomima i testirati cerebrospinalnu tečnost. Takođe vas može pitati da li ste bili u blizini nekoga sa određenim bolestima ili ste nedavno putovali, da li ste uzeli uzorak krvi ili stolice, uradili bris nosa ili grla ili uradili snimanje mozga.

Koji testovi će se uraditi za dijagnozu meningitisa?

Neki testovi koje zdravstveni radnik može koristiti za dijagnozu meningitisa uključuju:

• Bris nosa ili grla. Laboratorija će testirati uzorak na znake infekcije.
• Lumbalna punkcija / kičmena punkcija. Lekar ubacuje iglu u donji deo leđa kako bi prikupio uzorak cerebrospinalne tečnosti. Laboratorija testira uzorak na znake infekcije.
• Testovi krvi. Lekar uzima uzorak krvi iz ruke. Laboratorija testira krv na znake infekcije.
• Zdravstveni radnik može da koristi kompjutersku tomografiju (CT skeniranje) ili magnetnu rezonancu (MR) kako bi izvršio skeniranje mozga i tražio upalu.
• Uzorak stolice. Dajete uzorak svoje stolice. Laboratorija će testirati uzorak na znake infekcije.

Kako se leči meningitis?

Lečenje meningitisa zavisi od uzroka. Antibiotici se koriste za lečenje bakterijskog meningitisa, a antifungici se koriste za lečenje gljivičnog meningitisa. Antivirusni lekovi se mogu koristiti za lečenje nekih virusnih uzroka meningitisa. Neinfektivni uzroci meningitisa se leče rešavanjem osnovne bolesti ili povrede.

Ne postoje specifični tretmani za druge infektivne uzroke meningitisa. Lekovi se mogu koristiti za smanjenje upale ili ublažavanje simptoma.

Možda ćete početi da se osećate bolje u roku od nekoliko dana do nedelju dana nakon početka lečenja meningitisa. Potpuni oporavak može trajati nedeljama do mesecima.

Kako se može smanjiti rizik od meningitisa?

Najbolji način da smanjite rizik od meningitisa je da preduzmete jednostavne mere predostrožnosti da biste se zaštitili od zaraznih bolesti koje ga najčešće izazivaju. Vakcinacija, praktikovanje bezbednog rukovanja hranom i pranje ruku su nekoliko načina da smanjite rizik od dobijanja zaraznih bolesti. Zdravstveni radnik može takođe preporučiti upotrebu antibiotika za sprečavanje infekcija u određenim situacijama.

 

Cenovnik naših pregleda pogledajte ovde.