Perianalna fistula

Šta je perianalna fistula?

Perianalna (analna) fistula je nenormalan prolaz koji se razvija od unutrašnjosti anusa do spoljašnje kože. Obično se razvija u gornjem delu anusa, gde su analne žlezde. Kada se ove žlezde inficiraju, drenaža iz infekcije može stvoriti fistulu. Ova infekcija se naziva perianalni apsces. (Ponekad se analna fistula naziva i perianalna fistula).

Fistula je relativno često anorektalno stanje. Dvostruko je češći kod muškaraca. Otprilike polovina ljudi koji dobiju inficiranu analnu žlezdu će razviti fistulu. Inficirana žlezda koja formira apsces, džep gnoja koji treba da se isuši, uzrokuje 75% analnih fistula.

Koji su simptomi perianalne fistule?

Najčešći simptomi analne fistule su:

• Analni bol, često intenzivan i pulsirajući. Možda ćete to više osetiti kada vršite veliku nuždu, kašljete ili sedite. Vaša zadnjica može biti osetljiva na dodir.
• Otok i crvenilo (upala) unutar ili oko anusa. Ovo su znaci aktivne infekcije ispod kože (celulitis).
• Odvod tečnosti negde oko anusa. Može uključivati gnoj, izmet ili krv (rektalno krvarenje).

Manje uobičajeni simptomi uključuju:

• Groznicu
• Bol prilikom mokrenja
• Poteškoće sa zadržavanjem izmeta.

Perianalna fistula izgleda kao rupa na koži blizu anusa. Rupa je zapravo najudaljeniji deo tunela, koji se povezuje sa apscesom iznutra. Može da vrši drenažu, poput gnoja, krvi ili izmeta, posebno kada dodirnete kožu oko njega. 

Šta je glavni uzrok fistule?

Fistule se mogu pojaviti u celom telu, između različitih organa ili od organa do otvora na koži. Obično se javljaju zbog povrede ili bolesti. Hronična upala i infekcija mogu na kraju erodirati u obližnja tkiva, posebno kada gnoj treba da iscuri. Ovo može stvoriti kanal između rane i obližnjih tkiva.

Šta uzrokuje perianalnu fistulu?

Najčešći uzrok analne fistule je perianalni apsces, koji se obično formira iznad inficirane analne žlezde. Apsces je džep gnoja koji se razvija na mestu infekcije. Gnoj treba da se iscedi i može stvoriti sopstveni drenažni kanal ka spolja. Ponekad, zdravstveni radnik stvara drenažni kanal za lečenje apscesa. Ali često, rana ne zaceli u potpunosti, ostavljajući fistulu. Neuobičajeni uzroci perianalnih fistula uključuju:

• Inflamatorne bolesti creva, kao što je Kronova bolest
• Analne seksualno prenosive infekcije
• Tuberkuloza koja utiče na anus
• Traumatska povreda ili prethodna operacija na anusu
• Radiacijska terapija za rak u karličnoj regiji
• Aktinomikoza, retka bakterijska infekcija koja uzrokuje apscese, ponekad u perianalnom regionu
• Hronična inflamatorna bolest kože koja proizvodi apscese u znojnim žlezdama, povremeno u perianalnom regionu.

Koji su faktori rizika za dobijanje perianalne fistule?

Veća je verovatnoća da ćete dobiti perianalnu istula ako:

• ste imali perianalni apsces u prošlosti.
• Imate inflamatornu bolest creva (IBD) kao što je Kronova bolest.
• Imate istoriju operacije ili terapije zračenjem u perianalnom regionu.
• ste imunokompromitovani ili skloni češćim infekcijama.
• Imate hroničnu seksualno prenosivu infekciju

Koje su moguće komplikacije perianalne fistule?

Fistula koja se ne leči uglavnom neće zarasti sama. Ovo može dovesti do dugoročnih komplikacija, kao što su:

• Perzistentna infekcija. Fistula koja potiče od apscesa ili infekcije može održati infekciju aktivnom. Možda se čini da infekcija nestaje na prvobitnom mestu, ali se onda vraća, formirajući novi apsces i izazivajući ponovni bol. Ponekad se može činiti da fistula zaceljuje i može se zatvoriti na otvoru, ali ponavljajuća infekcija i drenaža je kasnije ponovo otvaraju u ciklusu koji se ponavlja.
• Produžetak fistule. Hronična fistula se retko može proširiti u novim pravcima, stvarajući nove kanale grananja i otvore na koži. Ove složene fistule je teže popraviti.
• Rak. Analni karcinom se povremeno nalazi u dugogodišnjim analnim fistulama koje su prisutne godinama. Hronična upala i erozija su poznati faktori rizika za rak.

Kako se dijagnostikuje perianalna fistula?

Zdravstveni radnici mogu pronaći većinu perianalnih fistula tokom fizičkog pregleda, ali ponekad je otvor prema spolja zatvoren. Lekar će takođe želeti da pronađe unutrašnji otvor fistule, unutar anusa. Ovaj deo može zahtevati anesteziju. Ako vas previše boli kada lekard dodirne ili otvori anus da bi pregledao unutrašnjost, možda će morati da vas pregleda u operacionoj sali pod sedativima.

Da biste pronašli unutrašnji izvor fistule, lekar može da koristi anoskop ili proktoskop (duži opseg koji može da vizuelizuje rektum). Ponekad će ubrizgati vodonik peroksid u spoljašnji otvor kako bi pronašli infekciju na izvoru fistule. Peroksid će stupiti u interakciju sa infekcijom i stvoriti mehuriće ili penu na mestu. Pronalaženje unutrašnjeg izvora može potvrditi fistulu.

Dodatni medicinski testovi za dijagnostikovanje perianalne fistule?

Lekar će možda morati da uradi slikovne testove (radiologiju) da bi video put fistule. Ovo može značiti:

• MR (magnetna rezonanca). MR je neinvazivni slikovni test koji pruža visoke detalje.
• Endoskopski ultrazvuk. Kao alternativa MR koja daje slične slike, endoskopski ultrazvuk ulazi u anus sa malom osvetljenom kamerom i malom ultrazvučnom sondom.
• Fistulografija. Fistulogram je rendgenski snimak fistule koji zdravstveni radnik uzima nakon ubrizgavanja boje u nju. Boja će istaći put fistule.

Lekar mora da zna put fistule da bi odredio kako da je leči. Oni će klasifikovati fistulu prema njenom putu.

Koje su različite vrste perianalnih fistula?

Zdravstveni radnici klasifikuju analne fistule prema tome gde se nalaze u odnosu na mišiće analnog sfinktera. Ovo su mišići koji kontrolišu kretanje creva, pa je važno da ih zaštitite. Lekar može nazvati perianalnu fistulu određenim imenom na osnovu njene lokacije, kao što su:

• Intersfinkterična analna fistula: Prolazi kroz unutrašnji mišić analnog sfinktera, a zatim se izbija kroz prostor između unutrašnjih i spoljašnjih mišića sfinktera.
• Transsfinkterična fistula: Putuje kroz oba sloja mišića analnog sfinktera.
• Suprasfinkterična fistula: Prolazi kroz unutrašnji sfinkter, a zatim obilazi spoljašnji sfinkter.
• Ekstrasfinkterična fistula: Zaobilazi oba mišića sfinktera. Ovaj manje uobičajen tip obično potiče iz rektuma, a ne iz anusa, tako da ne dolazi iz analne žlezde.
• Površna analna fistula: Putuje iz donjeg dela analnog kanala, ispod analnih žlezda, kroz kožu u blizini, zaobilazeći mišiće. Ovaj tip ne dolazi iz analne žlezde.

Ne morate da znate ili zapamtite koju vrstu perianalne fistule imate, ali tip će uticati na to kako će je lekar tretirati. Ako zahvata veći deo mišića sfinktera, lečenje bi moglo biti komplikovanije.

Koji je tretman za perianalnu fistulu?

Većina perianalnih fistula će zahtevati operaciju. Spontano zarastanje obično je praćeno ponavljajućim infekcijama i apscesima koji ponovo otvaraju fistulu. Međutim, ako je fistula uzrokovana inflamatornom bolešću creva i nije zaražena, povremeno će se izlečiti medicinskim tretmanom. Lekar može pokušati sa lečenjem imunomodulatorom pre nego što pribegne operaciji za ove fistule.

• Hirurgija

Operacija perianalne fistule može biti jednostavna ili složena, u zavisnosti od toga koliko je fistula jednostavna ili složena. Najčešće analne fistule su jednostavne, intersfinkterične fistule, koje uključuju samo malu količinu mišića. Oni su bezbedni za lečenje u jednoj operaciji. Složenijim fistulama može biti potrebna operacija u fazama.

• Jednostavne fistule

Ako perianalna fistula uključuje samo minimalnu količinu mišića i nema grane, smatra se jednostavnom fistulom. Hirurški tretman jednostavne fistule naziva se fistulotomija. Ova jednokratna procedura je najlakši i najefikasniji način lečenja analne fistule (oko 95%).

Fistulotomija: Kolorektalni hirurg će preseći krov fistule, omogućavajući joj da se popuni odozdo prema gore. Oni takođe mogu ukloniti zaraženo tkivo. Sečenje kroz krov može značiti presecanje male količine mišića, ali malo je u redu. Rezanje previše mišića rizikuje da ošteti kontrolu creva.

• Složene fistule

Fistula se smatra složenom ako uključuje značajnu količinu mišića, ako ima grane ili ako već imate stanja koja povećavaju rizik od komplikacija nakon operacije. Složene fistule mogu zahtevati višestruke operacije da bi se popravile.

Koji su rizici operacije perianalne fistule?

Glavni rizici su:

• Ponavljajuća infekcija. Ako infekcija nije potpuno nestala iz fistule, može se nastaviti unutar fistule koja zaceljuje. Antibiotici obično mogu da leče infekciju koja se ponavlja.
• Ponavljajuća fistula. Analna fistula se može vratiti nakon operacije ako se ne izleči u potpunosti. Ovo može biti zbog osnovnih hroničnih stanja ili zbog tehnike koja se koristi.
• Fekalna inkontinencija. Neki ljudi doživljavaju blago narušenu fekalnu kontinenciju nakon operacije analne fistule. Na primer, možda imaju problema sa zadržavanjem gasova ili zadržavanje vršenja nužde. Ove komplikacije su manje uobičajene kod iskusnijih kolorektalnih hirurga.

Kakav je oporavak od operacije perianalne fistule?

Procedure perianalne fistule su generalno ambulantne procedure, tako da možete ići kući istog dana. Imaćete lekove protiv bolova na recept koji ćete poneti kući sa sobom. To može uključivati:

• Dodaci vode i vlakana. Lekovi protiv bolova mogu da izazovu zatvor, tako da lekar može da vam prepiše dodatke vlaknima kako bi to sprečio. Važno je da ih uzimate sa puno vode.
• Kupka. Natapanje anusa u toplu, plitku kupku barem jednom dnevno će pomoći da se umiri i ubrza zarastanje.
• Upravljanje ranama. Možda ćete morati da nanesete zavoje na ranu da biste prikupili drenažu i da ih često menjate da bi bila čista.

 

Šta možete da očekujete ukoliko imate perianalnu fistulu?

Izgled će zavisiti od toga koliko je analna fistula jednostavna ili složena. Ovo određuje koliko će biti opsežan proces lečenja i oporavka. Generalno, možete očekivati da ćete provesti tri do šest nedelja oporavljajući se od jedne ili nekoliko operacija. Neke fistule se vraćaju nakon operacije, posebno ako su imale mnogo grana ili su uzrokovane hroničnim stanjem. Neki ljudi sa IBD-om dobijaju više analnih fistula.

 

Cenovnik naših pregleda pogledajte ovde.