Funkcija jetre

Jetra je veliki organ koji je smešten u trbušnoj duplji, sa desne strane, ispod rebara i obavlja mnogo bitnih telesnih funkcija. Jetra se takođe smatra i žlezdom jer proizvodi hormone i proteine koji su potrebni organizmu. Jetra je crvenkasto-braon boje, klinastog oblika. Može težiti do 1,8 kg, što zavisi od visine i težine čoveka. Način života i određene bolesti mogu oštetiti jetru, ali postoje načini da se ovaj vitalni organ zaštiti.

Šta je ascites?

Ascites je stanje kada se previše tečnosti nakupi u abdomenu. Ovo stanje se često pojavljuje kod osoba koje imaju cirozu jetre.

Membrana, koja se zove peritoneum, pokriva organe abdomena, uključujući abdomen, jetru, bubrege i creva. Ova membrana ima dva sloja. Ascites nastaje kada se tečnost nakuplja između ta dva sloja.

Faktori rizika za nastanak ascitesa

• Hepatitis B
• Hepatitis C
• Nealkoholna masna jetra
• Autoimuni hepatitis
• Alkoholizam
• Genetske bolesti jetre (Vilsonova bolest)
• Insuficijencija bubrega
• Kongestivna srčana insuficijencija
• Infekcija
• Rak organa u abdomenu i karlici

Ascites se razvija kao posledica drugih bolesti, najčešće ciroze jetre. Otprilike kod polovine ljudi sa cirozom će se razviti ascites. Oko 80% slučajeva ascitesa čini ciroza jetre.

Kako ciroza izaziva ascites?

Kada postoji ciroza, jetra ne obavlja svoju funkciju kako bi trebalo. Simptome ascitesa izaziva smanjenje funkcije jetre u kombinaciji sa portnom hipertenzijom. Portna hipertenzija je visok pritisak u portnoj veni koja dovodi krv u jetru.

Simptomi

• Kratak dah
• Umor
• Otok u zglobovima
• Nadimanje, bol u stomaku, loše varenje, zatvor
• Poteškoće pri sedenju

Dijagnoza

Vaš izabrani lekar će obaviti fizički pregled, i uzeti podatke o Vašim simptomima i medicinskoj istoriji. Biće potrebno uraditi laboratorijske nalaze i određena snimanja.

Snimanja i testovi koji se obavljaju kako bi se postavila dijagnoza ascitesa su:

• Ultrazvuk abdomena
• CT skener abdomena
• Magnetna rezonanca abdomena
• Paracenteza (abdominalna punkcija): Pre ove procedure lokalno se dobija anestetik. Lekar ubacuje dugu i tanku iglu kroz abdomen kako bi se uklonila tečnost. Dobijena tečnost se analizira na znake portne hipertenzije, raka, infekcije i drugih stanja.

Lečenje

Za osobe sa ascitesom, ključno je ograničavanje natrijuma u ishrani. Preporučeni unos natrijuma za osobe sa ascitesom je manji od 2-4 g dnevno. Korišćenje diuretika pomaže da voda i natrijum napuste organizam.

Ponekad dijeta i diuretici nisu dovoljni za poboljšanje ascitesa. U tom slučaju će biti potrebne druge procedure:

• Abdominalna punkcija (paracenteza): Vaš lekar ubacuje tanku i dugu iglu u abdomen kako bi uklonio tečnost. Ova procedura može ukloniti višak tečnosti i olakšati stanje.
• Transjugularni intrahepatični portosistemski šant: Stent (žičana mreža) se ubacuje u venu u jetri. Kada se plasira, stent formira šant (kanal) da zaobiđe jetru. Šant se može primenjivati kada ascites ne reaguje na druge terapije, kad Vam je potrebno nekoliko abdominalnih punkcija mesečno, ili kada niste kandidat za transplantaciju jetre.
• Transplantacija jetre: Kod slučajeva teške ciroze, kada jetra otkazuje, može biti neophodna transplantacija jetre.

Lečenje ascitesa može pomoći u poboljšanju simptoma i smanjenju komplikacija. Kod hepatitisa povezanog sa alkoholom, ascites se može povući uz poboljšanje funkcije jetre. Svakako je potrebno pratiti preporuke svog lekara kako biste ostali što zdraviji.

Najbolji način da se ascites spreči je zdrav način života: ograničiti unos soli, alkohola, konzumiranje cigareta, nesteroidnih antiinflamatornih lekova poput brufena i aspirina, i redovno vežbanje.

Komplikacije ascitesa

• Nakupljanje tečnosti može dovesti do bola, nelagode i otežanog disanja. Ovi simptomi mogu ometati obavljanje svakodnevnih aktivnosti poput jedenja i hodanja.
• Infekcija: Može doći do infekcije tečnosti, što se naziva spontani bakterijski peritonitis. Mogu se javiti temperatura i bol u stomaku. Potrebno je lečenje antibioticima intravenskim putem kod ove komplikacije.
• Hidrotoraks (tečnost u plućima): Dolazi do ispunjavanja pluća tečnošću, obično na desnoj strani. Možete osetiti kratak dah, nelagodu u grudima, kašalj. Možda će biti potrebna plućna punkcija za uklanjanje tečnosti.
• Hernije: Porast abdominalnog pritiska može dovesti do nastanka kile, posebno ingvinalne ili pupčane.
• Otkazivanje bubrega: U slučaju da se ciroza pogorša, to može dovesti do zatajenja bubrega, tj. hepatorenalnog sindroma.

Ukoliko se ascites ne leči, može dovesti do komplikacija koje su opasne po život. Uz adekvatan tretman i promene u ishrani i životnom stilu, može se upravljati ascitesom.