Šta je atrofija bubrega?

Smanjenje veličine bubrega, poznato i kao atrofični bubreg, označava stanje u kojem je bubreg manji od uobičajene veličine. Standardna dužina zdravog bubrega kreće se između 10 i 12 cm (približno 5 inča), odnosno otprilike je veličine ljudske šake. Ova pojava može zahvatiti samo jedan bubreg (jednostrana atrofija) ili oba istovremeno (obostrana atrofija).

Do atrofije bubrega može doći usled smanjenog dotoka krvi u bubrežne funkcionalne jedinice. Dugotrajne infekcije ili prepreke u bubregu takođe mogu izazvati njegovo smanjenje. Osoba sa hipoplazijom bubrega već pri rođenju ima manji bubreg nego što je uobičajeno.

Simptomi atrofije bubrega

U nekim slučajevima, smanjenje veličine bubrega može proći bez ikakvih simptoma, naročito ako se razvija postepeno tokom dužeg vremenskog perioda.
Mogući znaci i simptomi povezani sa atrofijom bubrega uključuju:

• Nelagodnost ili bol pri mokrenju
• Bol u donjem delu stomaka, leđima ili sa strane
• Prisustvo krvi u urinu
• Učestalo mokrenje
• Osećaj iscrpljenosti i slabosti
• Smanjen apetit
• Svrab kože
• Neprijatan osećaj u predelu bubrega
• Grčenje mišića
• Otečenost nogu, stopala ili ruku.

Uzroci atrofije bubrega

Smanjenje bubrega može nastati usled različitih faktora, uključujući:

• Suženje bubrežne arterije (stenoza bubrežne arterije): Ometanje glavnih krvnih sudova koji dovode krv u bubrege. Ovo stanje može biti uzrokovano nakupljanjem masnih naslaga ili prisustvom krvnih ugrušaka, što dovodi do smanjenog protoka krvi.
• Bubrežni kamenac: Ako se ne leči na vreme, može izazvati blokadu i ometati rad bubrega.
• Začepljenje urinarnog trakta: Onemogućava normalan izlazak urina, stvarajući pritisak na bubrege i oštećujući njihove osnovne funkcionalne jedinice - nefrone.
• Autoimune bolesti bubrega: Stanja u kojima imuni sistem pogrešno napada bubrežno tkivo, što može dovesti do njegovog postepenog propadanja.
• Hronične infekcije bubrega (pijelonefritis): Obično uzrokovane bakterijskom infekcijom koja počinje u bešici ili urinarnom traktu i širi se na bubrege, dovodeći do dugoročnog oštećenja.

Komplikacije

Ako se smanjenje bubrega javlja samo na jednom bubregu, dok drugi ostaje zdrav, može doći do minimalnih ili čak nikakvih zdravstvenih tegoba. Međutim, ako su oba bubrega zahvaćena ovim procesom, može doći do razvoja hronične bolesti bubrega.

Vremenom, hronično oboljenje bubrega može dovesti do potpunog gubitka njihove funkcije. Osobama čiji bubrezi prestanu da rade biće neophodna dijaliza ili transplantacija kako bi mogli da nastave život.

Dijagnostika atrofije bubrega

Testovi za detekciju atrofije bubrega obuhvataju različite snimajuće metode, poput ultrazvuka, kompjuterske tomografije (CT) i magnetne rezonance (MR). CT skener koristi rendgenske zrake kako bi stvorio detaljne slike bubrega ili drugih telesnih struktura. S druge strane, MR tehnika primenjuje snažne magnete i radio talase za prikazivanje preciznijih slika bubrega i okolnih organa. Pravovremeno otkrivanje i adekvatno lečenje atrofije bubrega ključno je kako bi se sprečilo dodatno oštećenje organa.

Pored toga, lekar će proveriti funkciju bubrega putem urinarnih i krvnih testova. Brzina glomerularne filtracije (eGFR), test krvi, meri efikasnost filtriranja krvi od strane bubrega. Takođe, odnos albumina i kreatinina u urinu (uACR) koristi se za otkrivanje povećanih nivoa proteina (albumina) u urinu, što može ukazivati na oštećenje bubrega.

Lečenje atrofije bubrega

Lečenje atrofije bubrega zavisi od uzroka koji je doveo do smanjenja organa. Na primer, pacijentima sa atrofijom usled hronične infekcije urinarnog trakta biće potrebni antibiotici za lečenje.

Doktor će utvrditi stepen očuvane funkcije bubrega analizom krvi i urina. Ako jedan bubreg potpuno prestane da funkcioniše, a drugi je zdrav, obično nije potrebno uklanjanje obolelog bubrega, osim ako ne postoje trajni problemi poput ponovljenih infekcija.

Ukoliko bubreg i dalje obavlja svoju funkciju, moguće je da postoji terapija koja može pomoći u očuvanju preostale funkcije (lekovi i prilagodba ishrane). Ako oba bubrega prestanu da rade, tada su opcije lečenja dijaliza ili transplantacija bubrega.

Lekar može da vam prepiše odgovarajuće lekove koji mogu usporiti napredovanje bolesti bubrega.

Zdrava ishrana ima ključnu ulogu u održavanju zdravlja. Ona obuhvata unos većih količina voća i povrća, kao i hrane koja je manje procesuirana i što je moguće bliža svežoj. Možda će biti potrebno da prilagodite svoju ishranu, na primer, ograničite unos soli, naročito ako imate visok krvni pritisak.