EEG - kakav je to pregled?

EEG snimanje je pregled kojim dobijamo informacije o funkcionisanju mozga; regstruje se električna aktivnost mozga preko digitalnog EEG aparata, predhodno prislanjanjem elektroda na površinu glave pacijenta preko specijalne elektro kape.
Elektroencefalografija - EEG snimanje


Kada je potrebno obaviti EEG snimanje?

Predlog za EEG snimanje daje se u sutuacijama kada postoji sumnja na nepravilnost u funkcionisanju mozga, za koju se procenju da se ne može dobiti drugom vrstom ispitivanja.

Indikacije za preporuku EEG snimanja su stanja kada lekar treba da dijagnostikuje ili isključi neku od ovih dijagnoza:
  • Eepilepsije
  • Diferenciranje epileptičnih od neepileptičnih napada
  • Gubici svesti druge etiologije
  • Glavobolje
  • Stanja posle povrede glave/mozga
  • Stanja nakon neurohiorurških intervencija
  • Stanja u okviru cerebrovaskularnih bolesti
  • Stanja u okviru nekih psihijatrijskih bolesti
  • Demencije
  • Konfuzna stanja
  • Prema proceni lekara i kod drugih neuroloških i psihijatrijskih oboljenja

Pored dijagnostike, u kabinetu za EEG obavlja se lečenje i praćenje pacijenata sa epilepsijom, glavoboljama, organskim psihosindromima, procena telesnog i psihijatrijskog komorbiditeta epilepsije.

Priprema pacijenta za EEG snimanje

Priprema: pacijent je naspavan, uzeo je lagani obrok i uobičajenu terapiju, kosa je čista za snimanje (ne koristiti preparate koji maste kosu-balzam, lak, gel...).

Nakon pregleda, pacijent može da obavlja svoje uobičajene aktivnosti.

Nekada je u cilju potpunijeg dijagnostičkog sagledavanja, potrebno je obaviti EEG posle deprivacije spavanja: prehodna pripema je identična OSIM, što pacijent na snimanje dolazi posle delimično ili potpuno neprospavane noći.

Kako se obavlja EEG snimanje?

Snimanje obavlja medicinska sestra sa sertifikatom za oblast primene EEG-a iz referentne ustanove. Postavlja specijalnu kapu (uz korišćenje odgovarajućeg gela), zatim pacijent zauzme udoban ležeći počinje počinje snimanje. Tokom snimanja pacijent ima zatvorene oči, i izvršava povremene naloge medicinske sestre. Snimanja traje oko 30 minuta (ili oko 40-45 minuta kada se radi EEG posle deprivacije spavanja). Ovo je standardizovana procedura EEG snimanja.

Da li postoje rizici tokm snimanja?

Postupak snimanja je bez rizika od bilo kojih posledica za organizam, jednostavan je, bezbolan, neškodljiv.

Koje informacije dobijamo EEG snimanjem?

Opis i tumačenje EEG snimka daje lekar specijalista neurolog/neuropsihijatar sa licencom i sertifikatom iz oblasti elektroencefalografije.

Interpretacija snimaka u omogućava lekarima da postave adekvatnu djagnozu, predlože eventualne dopunske preglede i prate tok lečenja.

Lekar specijalsta obavlja dijagnpostiku i lečenje pacijenata prema preporukama Međunarodne lige za borbu protiv epilesije (ILAE), Medjunarodnog udruženja za glavobolje (IHS 2013.), domaćim vodičima dobre kliničke prakse, uz poštovanje osnovnih principa medicinske etike.
Ažurirano: Jan 20, 2025 | Izdavač: Eurodijagnostika Beograd | O nama

Često postavljana pitanja

EEG snimanje se obavlja kada postoji sumnja na nepravilnost u funkcionisanju mozga. To se dešava kod stanja poput epilepsije, gubitaka svesti druge etiologije, glavobolja, stanja nakon neurohirurških intervencija, demencije i drugih neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.

Pacijent bi trebao biti naspavan i jesti lagani obrok pre EEG snimanja. Takođe, treba nastaviti sa uobičajenom terapijom i kosa treba biti čista (ne koristiti preparate koji maste kosu-balsam, lak, gel).

EEG snimanje obavlja medicinska sestra sa sertifikatom za oblast primene EEG-a. Snimanje traje oko 30 minuta, tokom kojeg pacijent leži sa zatvorenim očima i izvršava naloge medicinske sestre.

Termini i Definicije

Elektronencefalografija (EEG) je metoda za merenje i snimanje električne aktivnosti mozga. Elektrodi se postavljaju na skalp kako bi detektovali bioelektrične potencijale koji potiču od neuronske aktivnosti unutar mozga.

Elektrode su vodiči koji se koriste za detekciju električne aktivnosti mozga. U kontekstu EEG-a, sitne elektrode se postavljaju na površinu glave pacijenta kako bi zabeležile električne signale.

Skalp je kožni sloj koji pokriva lobanju. Elektroencefalografske elektrode se postavljaju na skalp kako bi mogle da registruju potencijale izazvane moždanom aktivnošću.

Bioelektrični potencijali su električni signali generisani neuronskom aktivnošću. Oni su osnova za merenja tokom EEG snimanja i predstavljaju različite moždane funkcije i stanja.

Neuroni su nervne ćelije u mozgu koje prenose informacije putem električnih i hemijskih signala. Aktivnost miliona neurona proizvodi signale koje detektuje EEG.

Talasi mozga su ritmičke fluktuacije električne aktivnosti mozga. Razlikuju se po frekvenciji i amplitudi i obuhvataju alfa, beta, theta i delta talase, od kojih svaki ima različite asocijacije sa stanjima svesti i aktivnosti mozga.

Amplituda je veličina ili snaga električnog signala zabeleženog na EEG-u. Ona pokazuje koliko je taj signal izražen i može pomoći u interpretaciji različitih moždanih aktivnosti ili anomalija.

Frekvencija se odnosi na broj ciklusa talasa mozga koje se pojavljuju u sekundi, merena u hercima (Hz). Frekvencija određuje tip talasa mozga i često se koristi za analizu različitih stanja svesti ili poremećaja.

Artefakti su neželjene smetnje ili signali u EEG zapisu koji ne potiču od neuronske aktivnosti, već su uzrokovani spoljnim faktorima kao što su pokreti pacijenta, treptanje ili električni šum iz okruženja.
Podeli

Blog

A
B
C
D
E
F
G
H
I
K
M
N
O
P
R
S
T
U
V