Šta je gastritis?

Gastritis je opšti termin za grupu stanja sa jednom zajedničkom stvari: upala sluzokože želuca. Zapaljenje gastritisa najčešće je posledica infekcije istom bakterijom koja izaziva većinu čireva na želucu ili redovne upotrebe određenih lekova protiv bolova.

Tipovi gastritisa

Postoje različiti tipovi gastritisa koji se mogu klasificirati prema različitim kriterijumima, kao što su uzrok, trajanje i patološke promene. Evo nekoliko tipova gastritisa:

• Akutni gastritis: Ovaj tip se razvija iznenada i obično je uzrokovan upotrebom iritantnih supstanci poput NSAID-a (nesteroidnih antiinflamatornih lekova), alkohola, infekcija ili stresa. Može se javiti i kod ozbiljnih bolesti ili povreda.
• Hronični gastritis: Ovaj tip gastritisa razvija se postepeno i često traje duže vreme. Hronični gastritis može biti uzrokovan infekcijama (najčešće Helicobacter pylori bakterijom), autoimunim poremećajima, produženom upotrebom određenih lekova ili dugotrajnim izloženjem iritantima.
• Autoimuni gastritis: Ovo je hronični gastritis koji se javlja kada imunološki sistem napada i uništava ćelije želučane sluzokože. To može dovesti do smanjenja proizvodnje želudačne kiseline.
• Gastritis povezan sa Helicobacter pylori: Helicobacter pylori je bakterija koja može izazvati infekciju želuca i uzrokovati upalu sluzokože. Ovaj tip gastritisa često se može lečiti antibioticima.
• Eozinofilni gastritis: Ova vrsta gastritisa karakteriše se povećanim brojem eozinofila u sluzokoži želuca. Eozinofili su tip belih krvnih zrnaca koji su povezani s alergijskim reakcijama.
• Hemoragični gastritis: Ovaj tip karakteriše krvarenje u sluzokoži želuca. Može biti izazvan raznim faktorima, uključujući ozbiljne povrede, opekotine, ili dugotrajnu upotrebu određenih lekova.
• Radijacioni gastritis: Javlja se kao posledica izloženosti radijaciji tokom lečenja raka u području trbuha.

Važno je napomenuti da različite vrste gastritisa mogu imati različite simptome, a dijagnoza i lečenje zavise od uzroka i težine stanja. Ako imate simptome gastritisa, važno je da se konsultujete s lekarom kako biste dobili odgovarajuću dijagnozu i lečenje.

Simptomi gastritisa

Znaci i simptomi gastritisa uključuju:

• Grizeći ili pekući bol ili bol (smetnje varenja) u gornjem delu stomaka koji se mogu pogoršati ili poboljšati sa jelom
• Mučnina
• Povraćanje
• Osećaj punoće u gornjem delu stomaka nakon jela
• Gastritis ne izaziva uvek znake i simptome

Šta uzrokuje gastritis?

Faktori koji povećavaju rizik od gastritisa uključuju:

• Bakterijska infekcija. Iako je infekcija Helicobacter pilori među najčešćim infekcijama ljudi širom sveta, samo neki ljudi sa infekcijom razviju gastritis ili druge poremećaje gornjeg dela gastrointestinalnog trakta. Lekari veruju da bi ranjivost na bakteriju mogla biti nasledna ili bi mogla biti uzrokovana izborom načina života, kao što su pušenje i ishrana.
• Redovna upotreba lekova protiv bolova. Sredstva protiv bolova koji se obično nazivaju nesteroidnim antiinflamatornim lekovima - kao što su ibuprofen i naproksen natrijum) - mogu izazvati i akutni gastritis i hronični gastritis. Redovna upotreba ovih lekova protiv bolova ili uzimanje previše ovih lekova može smanjiti ključnu supstancu koja pomaže u očuvanju zaštitne sluznice stomaka.
• Stariji uzrast. Starije odrasle osobe imaju povećan rizik od gastritisa jer sluznica želuca ima tendenciju da se stanji sa godinama i zato što je veća verovatnoća da će starije osobe imati infekciju H. pilori ili autoimune poremećaje nego mlađi ljudi.
• Prekomerna upotreba alkohola. Alkohol može iritirati i nagrizati sluznicu želuca, što čini stomak ranjivijim na probavne sokove. Prekomerna upotreba alkohola češće izaziva akutni gastritis.
• Stres. Ozbiljni stres usled velikih operacija, povreda, opekotina ili teških infekcija može izazvati akutni gastritis.
• Lečenje raka. Usled zračenja i hemoterapijskih lekova se povećava rizik od gastritisa.
• Sopstveno telo napada ćelije u stomaku. Nazvan autoimuni gastritis, ova vrsta gastritisa se javlja kada telo napadne ćelije koje čine želudačnu sluznicu. Ova reakcija može istrošiti zaštitnu barijeru stomaka.
  Autoimunski gastritis je češći kod ljudi sa drugim autoimunim poremećajima, uključujući Hašimotovu bolest i dijabetes tipa 1. Autoimuni gastritis takođe može biti povezan sa nedostatkom vitamina B-12.
• Druge bolesti i stanja. Gastritis može biti povezan sa drugim medicinskim stanjima, uključujući HIV/AIDS, Crohnovu bolest, celijakiju, sarkoidozu i parazitske infekcije.

Dijagnostikovanje gastritisa

Dijagnostika gastritisa obuhvata pažljiv fizički pregled od strane lekara kako bi se identifikovali mogući simptomi i znakovi bolesti. Tiokom ovog pregleda, lekar će pažljivo osluškivati ​​povratne informacije pacijenta o simptomima i obaviti palpaciju stomaka kako bi procenio oetljivost i eventualno prisustvo nadutosti ili drugih abnormalnosti.

Nadalje, laboratorijski testovi krvi obično se naručuju kako bi se identificirali mogući uzroci gastritisa, uključujući infekciju heliko bakterijom (Helicobacter pylori) ili anemiju. Osim toga, testovi stolice mogu se koristiti za otkrivanje prisustva heliko bakterije.

Gastroskopija je važan dijagnostički postupak koji omogućuje lekaru da pregleda unutrašnjost želuca pomoću fleksibilne cevi opremljene kamerom. Tokom ovog postupka, lekar može uzeti uzorke tkiva (biopsiju) za dalju analizu kako bi se potvrdila dijagnoza gastritisa i isključili drugi potencijalni uzroci simptoma.

U nekim retkim slučajevima, rendgenski snimci gastrointestinalnog trakta ili čak magnetna rezonanca (MR) mogu se koristiti kao dodatne dijagnostičke metode za proenu stanja želuca i isključivanje komplikacija gastritisa ili drugih gastrointestinalnih bolesti.

Sve ove dijagnostičke metode često se koriste zajedno kako bi se postavila tačna dijagnoza gastritisa i razmotrile odgovarajuće terapijske opcije za pacijenta.

Lečenje gastritisa

Terapija podrazumeva prilagođavanje ishrane, izbegavanje supstanci koje iritiraju, primenu odgovarajućih lekova i usvajanje zdravih navika.

Prilagođavanje ishrane je ključno u borbi protiv gastritisa. Potrebno je eliminisati iz ishrane namirnice koje izazivaju iritaciju sluznice želuca, poput začinjene hrane, masnih jela i kofeina, dok se istovremeno preporučuje povećan unos blage, lako svarljive hrane kao što su integralne žitarice, nemasno meso i voće i povrće.

Izbegavanje supstanci koje mogu izazvati iritaciju želuca, kao što su duvanski dim, alkohol i lekovi poput NSAID-a, takođe je bitno. Eliminacija ovih iritansa može značajno doprineti smanjenju simptoma gastritisa.

Lekovi igraju ključnu ulogu u lečenju gastritisa. Oni mogu uključivati antacide za neutralizaciju viška kiseline u želucu, inhibitore protonske pumpe za smanjenje proizvodnje kiseline, H2 antagoniste koji blokiraju receptore za kiselinu, kao i antibiotike u slučaju da je gastritis uzrokovan bakterijom Helicobacter pylori.

Smanjenje stresa takođe može biti od pomoći u lečenju gastritisa. Tehnike opuštanja poput meditacije, joge ili dubokog disanja mogu smanjiti stres i poboljšati opšte stanje digestivnog trakta.

Kontrola telesne težine je takođe važna, jer višak težine može dodatno opteretiti želudac i pogoršati simptome gastritisa. Redovna fizička aktivnost i zdrava ishrana mogu pomoći u održavanju optimalne telesne težine i poboljšanju opšteg zdravlja.

Redovne medicinske kontrole su od suštinskog značaja kako bi se pratilo stanje i prilagodila terapija prema individualnim potrebama svakog pacijenta. Konsultacija sa kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom pre primene bilo kakvog režima lečenja je uvek preporučljiva radi osiguranja najefikasnijeg i najsigurnijeg pristupa lečenju gastritisa.