Šta je glioblastom (GBM)?

Glioblastom je vrsta raka koja počinje rastom ćelija u mozgu ili kičmenoj moždini. Brzo raste i može da napadne i uništi zdravo tkivo. Glioblastom se formira iz ćelija zvanih astrociti koji podržavaju nervne ćelije. Glioblastom se može pojaviti u bilo kom uzrastu. Ali to se češće dešava kod starijih osoba.

Koji su simptomi glioblastoma (GBM)?

Znaci i simptomi glioblastoma mogu uključivati:

• Glavobolju, posebno jutarnju
• Mučninu i povraćanje
• Konfuziju ili opadanje funkcije mozga, kao što su problemi sa razmišljanjem i razumevanjem informacija
• Gubitak pamćenja
• Promene ličnosti ili razdražljivost
• Promene vida, kao što su zamagljen vid, dvostruki vid ili gubitak perifernog vida
• Poteškoće u govoru
• Probleme sa ravnotežom ili koordinacijom
• Slabost mišića lica, ruku ili nogu
• Smanjen osećaj dodira
• Napade, posebno kod nekoga ko ranije nije imao napade.

Šta uzrokuje glioblastom (GBM)?

Uzrok većine glioblastoma nije poznat.

Glioblastom se dešava kada ćelije u mozgu ili kičmenoj moždini razviju promene u svojoj DNK. Zdravstveni radnici ponekad ove promene nazivaju mutacijama ili varijacijama. DNK ćelije sadrže uputstva koja ćeliji govore šta da radi. U zdravim ćelijama, DNK daje uputstva za rast i razmnožavanje određenom brzinom. Uputstva govore ćelijama da umru u određeno vreme. U ćelijama raka, promene DNK daju različita uputstva. Promene daju naredbu ćelijama raka da brzo naprave mnogo više ćelija. Ćelije raka mogu nastaviti da žive kada bi zdrave ćelije umrle. Ovo uzrokuje previše ćelija.

Ćelije raka formiraju masu koja se zove tumor. Tumor može rasti i pritiskati obližnje nerve i delove mozga ili kičmene moždine. To dovodi do simptoma glioblastoma i može izazvati komplikacije. Tumor može narasti toliko da napadne i uništi zdravo tkivo tela.

Koji su faktori rizika za glioblastom (GBM)?

Faktori koji mogu povećati rizik od glioblastoma uključuju:

• Starost. Glioblastomi su najčešći kod starijih osoba. Ali glioblastom se može pojaviti u bilo kom uzrastu.
• Ljudi izložen zračenju. Ljudi koji su bili izloženi vrsti zračenja zvanom jonizujuće zračenje imaju povećan rizik od glioblastoma. Jedan primer jonizujućeg zračenja je terapija zračenjem koja se koristi za lečenje raka.
• Nasledni sindromi koji povećavaju rizik od raka. U nekim porodicama, promene DNK koje se prenose sa roditelja na decu mogu povećati rizik od glioblastoma. Nasledni sindromi mogu uključivati Linchov sindrom i Li-Fraumeni sindrom. Genetsko testiranje može otkriti ove sindrome.

Kako se dijagnostikuje glioblastom (GBM)?

Testovi i procedure koje se koriste za dijagnozu glioblastoma uključuju:

• Neurološki pregled. Ova vrsta testa proverava vid, sluh, ravnotežu, koordinaciju, snagu i reflekse. Problemi u jednoj ili više ovih oblasti mogu dati naznake o delu mozga na koji glioblastom utiče.
• Imidžing. Testovi snimanja mogu pomoći u pronalaženju lokacije i veličine glioblastoma. Magnetna rezonanca (MR) je test snimanja koji se najčešće koristi. Ponekad pacijent dobije injekciju boje u venu pre MR-a. Ovo pomaže u stvaranju boljih slika. Drugi testovi snimanja mogu uključivati CT skener (kompjuterska tomografija) i pozitronsku emisionu tomografiju, koja se takođe naziva PET skeniranjem.
• Uklanjanje uzorka tkiva za testiranje. Biopsija je postupak uklanjanja uzorka tkiva za testiranje. Može se uraditi iglom pre operacije ili tokom operacije za uklanjanje glioblastoma. Uzorak se šalje u laboratoriju na testiranje. Testovi mogu da utvrde da li su ćelije kancerogene i da li su ćelije glioblastoma.

Specijalni testovi ćelija raka mogu lekaru dati više informacija o glioblastomu i prognozi.

Kako se leči glioblastom (GBM)?

Lečenje glioblastoma može početi operacijom. Ali operacija nije uvek opcija. Na primer, ako glioblastom raste dublje u mozak, možda bi bilo previše rizično ukloniti sav rak. Drugi tretmani, kao što su radioterapija i hemoterapija, mogu se preporučiti kao prvi tretman.

Koji tretmani su najbolji za vas zavisiće od konkretne situacije. Doktor uzima u obzir veličinu glioblastoma i gde se nalazi u mozgu. Plan lečenja takođe zavisi od zdravlja i preferencija.

Opcije lečenja glioblastoma uključuju:

• Operacija za uklanjanje glioblastoma
  Neurohirurg radi na uklanjanju što većeg dela raka. Glioblastom često raste u zdravo moždano tkivo, tako da možda neće biti moguće ukloniti sve ćelije raka.
• Radijacijska terapija
  Terapija zračenjem leči rak snažnim energetskim snopovima. Tokom terapije zračenjem, ležite na stolu dok se mašina kreće oko vas. Mašina usmerava zračenje na određene tačke u vašem mozgu.
  Terapija zračenjem se obično preporučuje nakon operacije kako bi se ubile preostale ćelije raka. Može se kombinovati sa hemoterapijom. Za ljude koji ne mogu da imaju operaciju, terapija zračenjem i hemoterapija mogu biti glavni tretman.
• Hemoterapija
  Hemoterapija leči rak jakim lekovima. Lek za hemoterapiju koji se uzima kao pilula se često koristi nakon operacije, kao i tokom i posle terapije zračenjem. Druge vrste hemoterapije date kroz venu mogu biti tretman za glioblastom koji se vraća.
• Terapija polja za lečenje tumora
  Terapija polja za lečenje tumora, takođe poznata kao TTF, je tretman koji koristi električnu energiju da ošteti ćelije glioblastoma. TTF otežava razmnožavanje ćelija.
  Tokom ovog tretmana, lepljivi jastučići su pričvršćeni za skalp. Možda ćete morati da obrijete glavu da se jastučići zalepe. Žice povezuju jastučiće sa prenosivim uređajem. Uređaj generiše električno polje koje oštećuje ćelije glioblastoma.
• Ciljana terapija
  Ciljana terapija koristi lekove koji napadaju određene hemikalije u ćelijama raka. Blokiranjem ovih hemikalija, ciljani tretmani mogu uzrokovati umiranje ćelija raka.
  Ćelije glioblastoma mogu biti testirane da bi se videlo da li ciljana terapija može pomoći. Ciljana terapija se ponekad koristi nakon operacije ako se glioblastom ne može potpuno ukloniti. Ciljana terapija se takođe može koristiti za glioblastom koji se vraća i nakon tretmana.
• Klinička ispitivanja
  Klinička ispitivanja su studije novih tretmana. Ove studije pružaju priliku da isprobate najnovije tretmane. Rizik od neželjenih efekata možda nije poznat. Pitajte svog zdravstvenog radnika da li biste mogli da učestvujete u kliničkom ispitivanju.
• Palijativno zbrinjavanje
  Palijativno zbrinjavanje je posebna vrsta zdravstvene zaštite koja pomaže da se leči neko sa ozbiljnom bolešću. Ako imate rak, palijativno zbrinjavanje može pomoći u ublažavanju bolova i drugih simptoma.