Šta je Hašimotova bolest?

Hašimotova bolest je autoimuno stanje koje može izazvati hipotireozu (neaktivnu štitnu žlezdu). To je doživotno (hronično) stanje.

Štitna žlezda, ima oblik koji podseća na leptira i nalazi se u prednjem delu vrata ispod kože. To je deo endokrinog sistema i oslobađa tiroidne hormone. Glavni zadatak štitne žlezde je da kontroliše brzinu metabolizma. Ovo je process u kom telo hranu koju konzumirate pretvara u energiju. Uobičajeno je da metabolizam uglavnom funkcioniše usmeren ka povećanju ili gubitku težine i ovaj proces utiče na svaki organ u telu, uključujući srce i mozak.

U većini slučajeva Hašimotove bolesti, štitna žlezda zapravo ne može da proizvede dovoljno hormona štitaste žlezde za telo. Ovo usporava metabolizam i izaziva niz simptoma.

Stanje je nazvano po dr Hakaru Hašimotu, koji ga je identifikovao 1912. Drugi nazivi za Hašimotovu bolest uključuju:

• Hashimoto tiroiditis
• Hronični autoimuni tiroiditis
• Limfocitni tiroiditis

Koliko je česta Hašimotova bolest?

Hašimotova bolest je česta. Pogađa oko 5 od 100 ljudi. Hašimotova bolest je najčešći uzrok hipotireoze u zemljama sa široko dostupnom jodiranom soli i drugim namirnicama obogaćenim jodom.

Koga pogađa Hašimotova bolest?

Svako u bilo kom uzrastu lice može razviti Hašimotovu bolest. Dijagnoza se najčešće javlja u dobi od 30 do 50 godina kod žena.

Koji su simptomi Hašimotove bolesti?

Neki ljudi sa Hašimotovom bolešću u početku možda neće imati nikakve simptome. Kako stanje polako napreduje, štitna žlezda će se ponekad povećati (stanje koje se zove struma). Gušavost je čest prvi znak Hašimotove bolesti. Ovo stanje ne bi trebalo da boli, ali može stvoriti osećaj punoće u donjem delu vrata i može učiniti da prednji deo vrata izgleda otečeno.

Ukoliko Hašimotova bolest dovede do hipotireoze, vremenom može izazvati sledeće simptome:

• Umor (zamor), letargija i prekomerno spavanje
• Blago povećanje telesne težine
• Zatvor
• Suvu kožu
• Srčani ritam sporiji od normalnog (bradikardija)
• Ukočenost zglobova i bol u mišićima
• Suvu, lomljivu kosu, spor rast kose ili gubitak kose
• Slabo ili depresivno raspoloženje
• Natečene oči i lice
• Problemi sa pamćenjem ili poteškoće sa koncentracijom
• Obilne ili neredovne menstruacije
• Smanjen libido (seksualni nagon)
• Ženska neplodnost ili muška neplodnost

Kako se osećate kada imate Hašimoto?

Vrlo je izvesno da nećete osećati simptome ukoliko imate Hašimotovu bolest bez hipotireoze.

Međutim, ako razvijete hipotireozu, to može učiniti da se osećate "isključeno". Kako sama reč "Hipo-" što znači"nizak" i govori, o simptomima hipotireoze možete razmišljati kao o usporavanju različitih telesnih funkcija.

Može doći do stanja sa manje energije u odnosu na period pre oboljevanja ili do nemogućnosti vežbanja onoliko koliko ste nekada bili u stanju. Pojava nepravilnog rada štitne žlezde sa sobom može doneti i sporiji puls, izgubljenost ili probleme sa pamćenjem. Hipotireoza takođe može da utiče na raspoloženje - možete se osećati tužno ili depresivno. Takođe može smanjiti seksualni nagon i probavni sistem - možda nećete vršiti nuždu tako često kao ranije.

Šta uzrokuje Hashimoto bolest?

Hašimotova bolest je autoimuna bolest, što znači da imuni sistem tela napada ćelije i organe.

Normalno, imuni sistem štiti telo od štetnih spoljnih napadača, poput bakterija i virusa. Međutim kod Hašimotove bolesti dešava se sledeće:

• Imuni sistem stvara antitela koja napadaju tkivo štitaste žlezde iz nepoznatih razloga.
• Veliki broj belih krvnih zrnaca (posebno limfocita) se nakuplja u štitnoj žlezdi.
• Ovo nakupljanje izaziva upalu (tiroiditis) i oštećuje štitnu žlezdu.
• Vremenom, oštećenje može sprečiti štitnu žlezdu da proizvodi dovoljno hormona štitaste žlezde koji je telu potreban. Ovo dovodi do hipotiroidizma. Međutim, ne razvijaju svi sa Hašimotovom bolešću hipotireozu.

Koji su faktori rizika za Hašimotovu bolest?

Faktori koji mogu povećati rizik od razvoja Hašimoto bolesti uključuju:

• Porodična istorija: Istraživanja sugerišu da genetika čini oko 80% verovatnoće da ćete razviti Hašimoto. Ako imate biološke članove porodice sa Hašimotovom bolešću ili drugim bolestima štitne žlezde, veća je verovatnoća da ćete je razviti.
• Pol: Statistike pokazuju da su žene sklonije oboljevanju od ove autoimune bolesti. Ovo može biti delimično zbog uticaja polnih hormona.
• Starost: Rizik od razvoja ovog stanja (i drugih bolesti štitne žlezde) raste kako starite.

Takođe je veća verovatnoća da ćete dobiti Hashimoto ako imate druga autoimuna stanja, kao što su:

• Adisonova bolest
• Celijakija
• Lupus
• Perniciozna anemija
• Reumatoidni artritis
• Sjogren-ov sindrom
• Dijabetes tipa 1

Kako se dijagnostikuje Hašimotova bolest?

Zdravstveni radnik će Vas pitati o simptomima i istoriji bolesti. Zatim uraditi fizički pregled uključujući opipavanje štitne žlezde.

Nakon ove procene, lekar će naručiti testove krvi da bi potvrdili dijagnozu, uključujući:

• Test za hormon koji stimuliše štitnjaču (TSH): Visok nivo TSH najčešće znači da štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona tiroksina (T4). Ovaj rezultat obično znači da imate hipotireozu ili subklinički hipotireozu.
• Test slobodnog tiroksina (T4): Nizak nivo T4 ukazuje na to da imate hipotireozu.
• Test antitireoidnih antitela: Ako imate određena autoantitela u krvi, obično ukazuje na Hašimotovu bolest kao uzrok hipotireoze, za razliku od nečeg drugog, kao što je nedostatak joda.

Vrlo često lekari preporučuju dijagnostičke metode kao što su: ultrazvuk štitne žlezde (test snimanja), komjutersku tomografiju (CT) i magnetnu rezonancu (MR) kako bi proverili veličinu štitne žlezde i uverili da nema čvorova (izraslina) na štitnoj žlezdi.

Koji je tretman za Hashimoto bolest?

Ne razvijaju svi sa Hashimotovom bolešću hipotireozu. Ukoliko imate visok nivo antitela, ali nemate klinički hipotireozu, lekar će verovatno s početka samo pratiti nivoe štitne žlezde umesto da započne lečenje.

Ako Hašimotova bolest dovodi do hipotireoze, tretman je lek koji se zove levotiroksin. To je sintetički (proizvedeni) oblik hormona T4 koji proizvodi štitna žlezda.

Ovaj lek pomaže da se povrati normalan nivo hormona štitne žlezde koji je telu potreban. Lekar će znati kako da prilagodi dozu kako bi se uverio da je hipotiroidizam dobro vođen.

Neželjeni efekti levotiroksina
Ako osetite neželjene efekte levotiroksina, to je najverovatnije zato što je doza previsoka. Ovo može izazvati tireotoksikozu - previše hormona štitne žlezde.

Simptomi tirotoksikoze uključuju:

• Ubrzani rad srca (tahikardija) - obično broj otkucaja srca veći od 100 otkucaja u minuti
• Nepravilan rad srca (aritmija)
• Neobjašnjivi gubitak težine
• Osećaj drhtavosti
• Osećaj nervoze, anksioznosti i/ili razdražljivosti
• Povećana osetljivost na toplotu i znojenje više nego obično
• Promene u menstruaciji

Da li postoji posebna dijeta za osobe sa Hašimotovom bolešću?

Ne postoji posebna dijeta za Hašimotovu bolest, ali neka hrana, lekovi ili suplementi mogu uticati na sposobnost da apsorbuje levotiroksin. To su:

• Suplementi gvožđa i kalcijuma
• Sukralfat (lekovi za čir na želucu)
• Holestiramin i aluminijum hidroksid (nalazi se u nekim antacidima).

Uzimanje ovih lekova četiri sata pre ili posle uzimanja levotiroksina može rešiti ovaj problem.

Razgovarajte sa svojim lekarom o svim pitanjima o ishrani. Dobro se hranite i vodite zdrav način života - vežbanje, dobro spavanje i upravljanje stresom - mogu pomoći imunološkom sistemu. Bez obzira na sve, moraćete da nastavite da uzimate lekove ako imate hipotireozu.

Mogu li sprečiti Hašimotovu bolest?

Nažalost, ne možete ništa učiniti da sprečite Hašimotovu bolest. Faktori rizika za to - poput vaše genetike i starosti - se ne mogu menjati.

Kakva je prognoza za Hašimotovu bolest?

Uz doživotno praćenje i lečenje, prognoza za ljude sa Hašimotovom bolešću je odlična.

Ako imate hipotireozu od Hashimotoove bolesti koja se ne leči, to može dovesti do određenih zdravstvenih problema, uključujući:

• Visok holesterol
• Bolesti srca i srčana insuficijencija
• Visok krvni pritisak
• Depresiju
• Miksedemska koma. Ovo je retka komplikacija teškog hipotiroidizma. Funkcije tela se usporavaju toliko da može biti smrtonosno.

Hašimotova bolest tokom trudnoće

Bez lečenja, hipotireoza takođe može izazvati probleme tokom trudnoće. Nelečeni hipotiroidizam tokom trudnoće može povećati rizik od:

• Pobačaja
• Prevremenog rođenja
• Mrtvorođenčadi

Takođe, može izazvati opasan porast krvnog pritiska u kasnoj trudnoći koji se zove preeklampsija. Nelečeni hipotiroidizam takođe može uticati na rast i razvoj mozga fetusa. Lekari će raditi sa vama kako bi bili sigurni da je hipotireoza dobro vođena tokom trudnoće.

Hipotiroidizam tokom trudnoće nije uobičajen, a ukoliko se pojavi najčešće se ispoljava kroz simptome poput umora i povećanja telesne težine.