Šta je kifoza?

Kifoza je deformitet kičmenog stuba koji se odlikuje zadnjim iskrivljenjem, najčešće lokalizovanim u torakalnom delu kičme.

Kod starijih ljudi, kifoza je često posledica slabosti kičme zbog čega se kompresuju ili pucaju. Druge vrste kifoze mogu se pojaviti kod novorođenčadi ili tinejdžera. Ovi tipovi su posledica malformacija kičme ili zaglavljivanja kičmenih kostiju tokom vremena.

Blaga kifoza izaziva malo problema, dok ozbiljna kifoza može izazvati bol. Lečenje kifoze zavisi od vašeg uzrasta, uzroka i ozbiljnosti zakrivljenosti.

Simptomi kifoze

Blaga kifoza možda neće imati primetne simptome. U stvari, gornji deo leđa prirodno ima malu kifozu. Ljudi koji imaju prekomernu zakrivljenost mogu doživeti bol u leđima i ukočenost.

Uzroci kifoze

Kosti koje čine zdravu kičmu izgledaju kao cilindri naslagani u koloni. Ove kosti se nazivaju pršljenovi. Kifoza se dešava kada pršljenovi u leđima postanu klinastiji.

Oblik pršljenova se može promeniti:

• Prelomi. Slomljeni pršljenovi mogu dovesti do zakrivljenosti kičme. Najčešći su kompresioni prelomi, koji se mogu desiti u oslabljenoj kosti. Blagi kompresijski prelomi možda neće izazvati primetne simptome.
• Osteoporoza. Slabe kosti mogu izazvati zakrivljenost kičme, posebno ako oslabljeni pršljeni razviju kompresione frakture. Osteoporoza je najčešća kod starijih žena i ljudi koji su dugo uzimali kortikosteroide.
• Degeneracija diska. Mekani, kružni diskovi deluju kao jastuci između kičmenih pršljenova. Sa godinama, ovi diskovi se troše i smanjuju, što često pogoršava kifozu.
• Scheuermann-ova bolest. Takođe se zove Scheuermann-ova kifoza, ova bolest obično postaje primetna tokom adolescencije.
• Drugi problemi. Kosti kičme koje se ne razvijaju pravilno pre rođenja mogu izazvati kifozu. Kifoza kod dece takođe može biti povezana sa određenim zdravstvenim stanjima.

Faktori rizika od razvoja kifoze

Rizik od razvoja kifoze kod odrasle osobe raste sa godinama kako se smanjuje gustina kostiju i degenerišu kičmeni diskovi. Kod dece, određena genetska i metabolička stanja mogu da ih izlože povećanom riziku od kifoze, uključujući osteogenesis imperfecta, Ehlers-Danlosov sindrom i Marfanov sindrom.

Komplikacije kod kifoze

Osim što uzrokuje bol u leđima, kifoza može uzrokovati:

• Ograničene fizičke funkcije. Kifoza je povezana sa oslabljenim mišićima leđa i poteškoćama u obavljanju zadataka kao što su hodanje i ustajanje iz stolice. Zakrivljenost kičme takođe može otežati gledanje nagore ili vožnju i može izazvati bol kada ležite.
• Problemi sa varenjem. Ozbiljna kifoza može kompromitovati digestivni trakt, uzrokujući probleme kao što su refluks kiseline i teškoće pri gutanju.
• Bol u leđima. Neki pacijenti sa ozbiljnom kifozom imaju bol u leđima.

Dijagnostikovanje kifoze

Lekar će generalno obaviti detaljan fizički pregled. Možda će biti zatraženo da se sagnete napred od struka kako biste omogućili lekaru da vidi kičmu sa strane. Takođe možete proći neurološki pregled da biste proverili svoje reflekse i snagu mišića.

Testovi koji se mogu primeniti su:

• Rendgen ili CT skeniranje (komjuterska tomografija). Rendgenski snimci mogu utvrditi stepen zakrivljenosti i otkriti deformitete pršljenova. CT skeniranje se može preporučiti ako je lekaru potrebno detaljnije snimanje.
• MR (magnetna rezonanca). Koristeći jako magnetno polje, magnetna rezonanca može otkriti nedavni prelom kičme.
• Nervni testovi. Ako osećate utrnulost ili slabost mišića, možda će vam trebati testovi da biste utvrdili koliko dobro nervni impulsi putuju između kičmene moždine i ekstremiteta.
• Testovi gustine kostiju. Kost male gustine može povećati rizik od kompresionih fraktura i često se može poboljšati lekovima.

Lečenje kifoze

Lečenje kifoze zavisi od uzroka i ozbiljnosti stanja.

Lekovi
Lečenje kifoze može uključivati:

• Sredstva protiv bolova
• Lekovi za osteoporozu. Određeni lekovi mogu pomoći u jačanju pršljenova i sprečavanju dodatnih preloma kičme koji mogu pogoršati kifozu.

Terapija
Određenim vrstama kifoze mogu pomoći:

• Vežbe. Vežbe istezanja i jačanja mogu pomoći u poboljšanju fleksibilnosti kičme i ublažavanju bolova u leđima.
• Proteze. Deca koja imaju Scheuermanovu bolest mogu biti u stanju da uspore napredovanje kifoze nošenjem proteza za kičmu dok su u brzom rastu.

Hirurške i druge procedure
Teška kifoza može dovesti do simptoma. Retko, teška kifoza može stisnuti kičmenu moždinu ili nerve. Ovo je češće kod kongenitalne kifoze ili kifoze koja se može javiti nakon prethodnih operacija.

Da bi se ispravila kifoza, možda će biti potrebna operacija. Najčešći postupak je fuzija kičme. U ovoj proceduri, hirurg koristi metalne šipke i šrafove da pričvrsti kičmene kosti zajedno u ispravnom položaju.

Kompresijski prelomi se obično leče bez operacije.