Šta je magnetna rezonanca?

Magnetna rezonanca (može se naći i pod imenom magnetna rezonantna tomografija (MRT) ili engl. Magnetic Resonance Imaging - MRI), je bezbolna, bezopasna i neinvazivna dijagnostička metoda pregleda koštano-zglobnih i mišićnih struktura koja se zasniva na primeni jakog magnetnog polja i radiofrekventnih elektromagnetnih talasa. Osnovni principi magnetne rezonance (MR) su u nuklearnoj magnetnoj rezonanciji (NMR) koju naučnici koriste za dobijanje podataka o molekulima i njihovim hemijskim i fizičkim svojstvima, a primenjuje se upravo i u radiologiji za oblikovanje slika fizioloških procesa u telu i anatomije generalno.

MR se široko koristi za medicinsku dijagnostiku, i to za otkrivanje bolesti, utvrđivanje faze bolesti ili praćenje toka bolesti, bez izlaganja tela zračenju.

Često ćete naići na opis aparata za magnetnu rezonancu koji navodi jačinu u magnetnog polja u Tesla jedinicama. MR aparati se dele na:

• MR niskog polja jačine - 0.15 - 0.5 T
• MR srednje polja jačine - 0.5- 1 T
• MR visokog polja jačine - 1-3 T
• MR eksperimentalni - više od 3 T

Aparati sa slabijim i jačim magnetnim poljem imaju svoje prednosti i mane, drugim rečima ne znači da su jača polja uvek bolja. Aparati sa snažnim magnetnim poljem omogućavaju bolju prostornu rezoluciju, dok se kod aparata sa slabijim magnetnim poljem dobija bolji kontrast snimaka tkiva.

Zašto se radi magnetna rezonanca?

Magnetnom rezonancom se mogu snimati svi delovi tela: centralni nervni sistem (mozak i kičmena moždina), koštano-zglobni sistem, mišići, krvni sudovi, unutrašnji organi, ruke, noge itd. Najčešći magnetna rezonanca Beograd pregledi su:

• Magnetna rezonanca glave gde se pregledaju npr. hipofiza, paranazalni sinusi, ili se prati prokrvljenost i funkcija tkiva unutar glave
• MR kičme (vratni, grudni, lumbalni ili karlični deo kičme)
• MR organa u stomaku i karlici
• MR krvnih sudova (arterija ili vena), najčešće mozga i vrata
• MR pojedinačnih delova koštano-mišićng sistema - delovi ruku ili nogu ili celi ekstrenmiteti, kuk, karlica itd.
• MR mekih tkiva - npr. zida grudnog koša, abdomena i sl.
• Magnetna rezonanca debelog creva

Kontraindikacije za snimanje magnetnom rezonancom su:

• Trudnoća
  
• Metalni delovi ili elektronski uređaji u telu (srčani pejsmejker, metalni veštački zglob, ugrađeni metalni implanti, insulinska pumpa, srčani zalisci, zubne ili slušne proteze, intrauterina kontraceptivna sredstva (spirale i sl.)
• Ukoliko iz bilo kog drugog razloga imate komadiće metala u telu (npr. ako radite na poslu gde postoji mogućnost da metal uđe u telo, recimo ukoliko ste zavarivač)
  
• Ako ste imali bilo kakvu operaciju, a naročito srca i krvnih sudova
• Zbog relativno male dimenzija same cevi MR aparata u koju ulazi sto na kom se nalazi pacijent, važno je da se lekarskom osoblju napomene ako postoji strah od zatvorenog prostora (klaustrofobija), iako danas postoje i takozvani otvoreni MR aparati koji ne stvaraju osećaj klaustrofobije
• Pacijent/kinja za vreme pregleda ne treba da bude našminkan ili da ima lakiranu kosu.
• U pojedinim slučajevima i situacijama može se javiti potreba za primenom kontrastnog sredstva. Kontrat se najčešće daje intravenski i ne sadrži jod u sebi (kao onaj koji se koristi za CT skener preglede). Osećaj toplote koji se javi nakon primanja kontrasta kod nekih pacijenata je takođe prolazan.

Kako izgleda pregled magnetnom rezonancom? Magnetna rezonanca zračenje?

U prostoriju/ordinacije gde se obavlja pregled magnetnom rezonancom ne smeju se unositi metalni predmeti (naočare, metalni delovi garderobe, šnale i ukosnice, ključevi, satovi, metalni novac, magnetne kartice...).

Aparat je cilindričnog oblika u čijem sklopu je pokretni sto na kojem pacijent leži i koji se uvlači u samu cev aparata. Ukoliko lekar ne odredi drugačije, za pregled magnetnom rezonancom nije neophodna prethodna priprema niti premedikacija. Pregled traje najmanje 15 minuta i nema opasnosti od jonizujućeg zračenja. Za uspešan snimak je potrebno da se pacijent tokom pregleda ne pomera.

Iako je sam MR pregled neosetan i ne ostavlja oštećenje po organizam pacijenta, malo duže ležanje koje zahteva potpuno mirovanje kod nekih pacijenata može izazvati nelagodnost ili čak bol, naročito ako je u pitanju MR snimanje pacijenta nakon operacije, intervencije ili povreda.

Normalna tehnička karakteristika aparata je buka koju stvara i koja potiče od promene gradijenta magnentog polja. Mali procenat pacijenata je u toku pregleda prijavio svetlucanje pred očima ili metalni ukus u ustima, koji su prolazni.

MR pregled izleda tako što radiološki tehničar i lekar specijalista radiolog se nalaze u susednoj prostoriji odakle prate proces, kao i stanje pacijenta tokom pregleda, uz to da je omogućen govorni kontakt, kako bi pacijent u svakom trenutku mogao signalizirati ukoliko oseti bilo kakvu neprijatnost ili strah.

Snimanje magnetnom rezonancom funkcioniše tako što se uključuje više sekvenci koje mogu trajati i do nekoliko minuta, dok ceo postupak MR snimanja najčešće traje od 30 do 60 minuta.

Ako se u toku snimanja magnetnom rezonancom koristi kontrast, medicinska sestra ili lekar će pacijentu postaviti intravensku liniju, najčešće na ruci, kroz koju se postepeno ubrizgava kontrast. Ukoliko je snimanje otpočeto serijom skeniranja bez kontrasta, nastavak snimanja će biti u toku ili nakon ubrizgavanja kontrasta.

Kada se snimanje završi, pacijent čeka izvesno vreme dok lekar specijalista radiologije proverava snimke kako bi u slučaju potrebe mogao da sačini i dodatne.