Šta su nodusne promene u štitnoj žlezdi?

Čvor na štitnoj žlezdi je neobičan rast ćelija u štitnoj žlezdi. Ovi čvorovi nazivaju se nodusne promene.

Štitna žlezda je mala endokrina žlezda u obliku leptira koja se nalazi u vratu, ispod Adamove jabuke. Ona proizvodi hormone tiroksin (koji se nazivaju i T4) i trijodtironin (takođe nazvani T3). Ovi hormoni igraju ulogu u određenim telesnim funkcijama, uključujući:

• Metabolizam
• Temperaturu tela
• Raspoloženje i razdražljivost
• Puls i otkucaje srca
• Varenje.

Čvorovi štitne žlezde su klasifikovani kao:

• Usamljeni (jedan čvor)
• Višestruki
• Cistični (ispunjena tečnošću)
• Čvrsti

Više od 90% otkrivenih čvorova kod odraslih je nekancerozno (benigno), ali mogu predstavljati rak štitne žlezde u približno 4,0% do 6,5% slučajeva. Iako većina čvorova na štitnoj žlezdi nije rak, oni ponekad mogu biti znak i/ili uzrokovati bolesti štitne žlezde.

Na koga utiču nodusne promene u štitnoj žlezdi?

Svako može imati čvor na štitnoj žlezdi, uključujući decu i odrasle. Međutim, oni su oko četiri puta češći kod žena nego muškaraca.

Takođe se češće javljaju kod ljudi koji žive u zemljama u kojima hrana nije obogaćena jodom.

Drugi faktori koji dovode do povećanog rizika od čvorova na štitnoj žlezdi uključuju:

• Istoriju zračenja štitne žlezde
• Porodičnu istoriju čvorova na štitnoj žlezdi ili raka štitne žlezde
• Starost
• Anemiju zbog nedostatka gvožđa
• Pušenje
• Gojaznost
• Metabolički sindrom
• Konzumaciju alkohola
• Fibroide materice.

Kada treba da brinem o nodusnim promenama u štitnoj žlezdi?

U većini slučajeva, čvorovi na štitnoj žlezdi nisu razlog za zabrinutost. Ali iako je velika većina tiroidnih čvorova benigna, neki tiroidni čvorovi sadrže rak štitne žlezde.

Iz tog razloga, trebalo bi da posetite svog lekara kako bi mogli da procene čvor kako bi bili sigurni da je benigni. Kao i kod svih slučajeva raka, što se ranije može dijagnostikovati i lečiti, to bolje.

Koje simptome mogu izazvati nodusne promene u štitnoj žlezdi?

Većina nodusnih promena u štitnoj žlezdi ne izaziva simptome. Međutim, ako imate nekoliko čvorova ili velikih čvorova, možda ćete moći da ih vidite.

U retkim slučajevima, čvorovi mogu narasti dovoljno da izazovu sledeće simptome:

• Probleme sa gutanjem ili disanjem
• Promuklost ili promene glasa
• Bol u prednjem delu vrata
• Povećanje štitne žlezde

Hiperfunkcionalni tiroidni čvorovi mogu dovesti do prekomerne proizvodnje tiroidnih hormona, takođe poznatog kao hipertireoza. Simptomi hipertireoze uključuju:

• Ubrzani rad srca (palpitacije)
• Osećaj drhtavice i/ili nervoze
• Gubitak težine
• Povećan apetit
• Dijareju i češće pražnjenje creva
• Poteškoće sa spavanjem
• Povećanu štitnu žlezdu (struma)
• Lagani ili izostali menstrualni ciklusi.

Čvorovi na štitnoj žlezdi takođe mogu biti povezani sa niskim nivoom tiroidnih hormona (hipotireoza). Simptomi hipotireoze uključuju:

• Umor
• Utrnulost i peckanje u rukama
• Povećanje telesne težine
• Suvu, grubu kožu i kosu
• Zatvor - konstipaciju
• Depresiju
• Česte, obilne menstrualne cikluse.

Šta uzrokuje nodusne promene u štitnoj žlezdi?

Lekari ne znaju zašto se formira većina čvorova na štitnoj žlezdi. Čvorovi se mogu formirati iz različitih razloga, a postoje različiti tipovi, uključujući:

• Koloidne čvorove: Ovo su jedan ili više izraslina normalnog tkiva štitaste žlezde. Ove izrasline nisu rak (benigni). Mogu da narastu, ali se ne šire dalje od štitne žlezde. Ovo su najčešći tipovi čvorova na štitnoj žlezdi.
• Ciste štitne žlezde: To su izrasline koje su ispunjene tečnošću ili su delimično čvrste, a delimično ispunjene tečnošću. Cistični čvorovi predstavljaju nizak rizik od raka (malignosti) i/ili se prate ili se podvrgavaju biopsiji ako su veći od 2 centimetra.
• Inflamatorni čvorovi: Ovi čvorovi se razvijaju kao rezultat dugotrajnog (hroničnog) otoka (upale) štitne žlezde. Ove izrasline mogu ili ne moraju izazvati bol.
• Multinodularna struma: Ponekad se uvećana štitna žlezda (guša) sastoji od mnogih čvorova (koji su obično benigni).
• Hiperfunkcionalni tiroidni čvorovi: Ovi čvorovi proizvode dodatni tiroidni hormon, što može dovesti do razvoja hipertireoze. Hipertiroidizam zahteva lečenje.
• Rak štitne žlezde: Rak je najveća briga kada se formiraju čvorovi na štitnoj žlezdi. Na sreću, rak štitne žlezde je veoma redak - nalazi se u manje od 6,5% svih čvorova na štitnoj žlezdi.

Kako se dijagnostikuju nodusne promene u štitnoj žlezdi?

Ponekad možete sami da osetite ili vidite nodusne promene (čvor) na štitnoj žlezdi, ili ga lekar može otkriti tokom fizičkog pregleda. Lekar takođe može otkriti čvorić sa testom snimanja koji je urađen iz drugog razloga.

Iako su tiroidni čvorovi skoro uvek nekancerozni (benigni), mala šansa da bi to mogao biti rak znači da je većini čvorova na štitnoj žlezdi potrebna neka vrsta procene.

Koji testovi će biti urađeni za dijagnozu i procenu nodusnih promena u štitnoj žlezdi?

Lekar može naručiti bilo koji od sledećih testova koji pomažu u dijagnostici i proceni nodusnih promena u štitnoj žlezdi:

• Test krvi štitne žlezde: Ovaj test proverava nivoe tiroidnih hormona u krvi. Nivo hormona je obično normalan čak i ako imate čvorove, ali u nekim slučajevima mogu biti abnormalni i ukazivati na bolest štitne žlezde.
• Ultrazvuk štitne žlezde: Ovo je test snimanja koji koristi zvučne talase za kreiranje slika štitne žlezde. Može da utvrdi da li je čvor čvrst ili cista ispunjena tečnošću. Rizik od raka je veći kod čvrstih nodula. Ovaj test takođe proverava rast čvorova i pomaže u pronalaženju čvorova koje je teško napipati. Pored toga, lekari ponekad koriste ultrazvuk kako bi pomogli u vođenju postavljanja igle tokom biopsije tankom iglom.
• Biopsija finom iglom: Sa ovim testom, lekar koristi veoma tanku iglu da uzme uzorak ćelija iz jednog ili više čvorova na štitnoj žlezdi. Zatim šalju uzorke u laboratoriju na procenu. Većina nodula je nekancerozna. Međutim, ako su rezultati testa neubedljivi, lekar može ponoviti ovaj test. Oni takođe mogu predložiti da imate operaciju za uklanjanje čvorova kako biste postavili tačnu dijagnozu.
• Skeniranje štitne žlezde: U ovom testu, oralno uzimate malu količinu radioaktivnog joda. Lekar će proveriti koliko radioaktivnog joda apsorbuju tiroidni čvorovi i koliko ga apsorbuje normalno tkivo štitaste žlezde. Ovo će pružiti dodatne informacije o čvorovima na štitnoj žlezdi, pomažući lekaru da utvrdi verovatnoću raka.
• Magnetna rezonanca (MR) : Pruža visoku rezoluciju slika mekih tkiva, omogućavajući detaljnu procenu strukture nodusa i njihovih odnosa s okolnim tkivom.
• Kompjuterska tomografija (CT skener) : Omogućava brzu i efikasnu evaluaciju štitne žlezde, kao i procenu regionalnih limfnih čvorova, što može biti ključno za stadijum malignih promena.

Kako se leče nodusne promene u štitnoj žlezdi?

Lečenje zavisi od vrste tiroidnog čvora. Opcije lečenja uključuju:

• Bez lečenja/provera: Ako čvorovi nisu kancerozni, zdravstveni radnik može odlučiti da ne morate da se lečite u ovom trenutku. Redovno ćete ići na pregled kako bi proveravali da li postoje promene u čvorovima.
• Radioaktivni jod: Lekar može da koristi radioaktivni jod za lečenje hiperfunkcionalnih čvorova štitne žlezde. Štitna žlezda apsorbuje radioaktivni jod, uzrokujući da se čvorovi smanjuju.
• Operacija: Operacija za vađenje čvorova je najbolji tretman za čvorove koji su kancerozni, izazivaju opstruktivne simptome kao što su problemi sa disanjem ili gutanjem i koji su "sumnjivi“.