Šta su polipi sinusa?

Polipi sinusa su benigne (nekancerogene) izrasline koje nastaju na sluzokoži unutar nosnih šupljina ili sinusa. Oni se obično razvijaju usled upale ili iritacije, najčešće kao rezultat hroničnih stanja poput alergija, astme, infekcija sinusa (sinusitis), ili drugih oblika hronične upale nosa.

Simptomi polipa sinusa

Polipi su obično mekani, bezbolni, i mogu biti različitih veličina. U početnim fazama, možda neće izazivati nikakve simptome, ali kako rastu, mogu blokirati nosne prolaze i uzrokovati probleme sa disanjem. Simptomi polipa sinusa uključuju:

• Nosnu kongestiju (zapušen nos)
• Gubitak mirisa
• Iscedak iz nosa
• Pritisak u sinusima
• Bol u licu ili glavobolje
• Hrkanje prilikom spavanja.

Koji su uzroci polipa sinusa?

Uzroci polipa sinusa nisu u potpunosti poznati, ali se veruje da su povezani sa hroničnom upalom ili iritacijom sluzokože sinusa i nosa. Neki od najčešćih faktora koji mogu doprineti nastanku polipa sinusa uključuju:

• Alergije. Osobe koje pate od alergija (kao što su alergije na prašinu, polen, ili životinjsku dlaku) imaju veći rizik od razvoja polipa sinusa. Alergijske reakcije mogu uzrokovati hroničnu upalu nosne sluzokože, što povećava šanse za nastanak polipa.
• Hronični sinusitis. Dugotrajne infekcije sinusa (sinusitis) mogu izazvati upalu koja doprinosi razvoju polipa. Hronični sinusitis može biti posledica bakterijskih, virusnih ili gljivičnih infekcija.
• Astma. Osobe sa astmom imaju veći rizik za razvoj polipa sinusa, posebno ako imaju i druge respiratorne probleme povezane sa alergijama ili upalom.
• Cistična fibroza. Ovo je genetski poremećaj koji utiče na pluća i probavni sistem, a takođe može izazvati upalu i formiranje polipa u nosnim šupljinama i sinusima.
• Neurološke bolesti. Neke neurološke bolesti, kao što su vaskularni poremećaji, takođe mogu povećati rizik od razvoja polipa zbog uticaja na krvne sudove u nosnoj sluzokoži.
• Izloženost iritantima. Kontinuirani kontakt sa iritacijama poput dima cigareta, zagađenog vazduha, hemikalijama ili isparenjima može izazvati upalu sluzokože nosa, što može doprineti nastanku polipa.
• Genetika. Postoji verovatnoća da genetski faktori igraju ulogu u sklonosti ka razvoju polipa. Osobe koje imaju članove porodice sa polipima sinusa ili hroničnim respiratornim problemima mogu biti sklonije razvoju polipa.
• Inhalacija gljivičnih spora. U nekim slučajevima, dugotrajna izloženost gljivičnim sporama može izazvati upalu koja vodi ka stvaranju polipa.

Svi ovi faktori mogu dovesti do hronične upale i iritacije u nosnim šupljinama i sinusima, što stvara uslove za nastanak polipa.

Dijagnostikovanje polipa sinusa

Dijagnostikovanje polipa sinusa obuhvata nekoliko koraka koje lekar koristi da bi utvrdio prisustvo polipa, njihov broj, veličinu i tačan položaj. Evo kako se obično dijagnostikuju polipi sinusa:
1. Fizički pregled i anamneza

• Medicinska istorija: Lekar će prvo pregledati medicinsku istoriju, tražeći informacije o simptomima, kao i eventualnim alergijama, astmi, ili istoriji infekcija sinusa. Takođe će pitati o trajanju simptoma, poput zapušenosti nosa, gubitka mirisa, bolova u licu i glavobolja.
• Fizički pregled: Lekar može koristiti instrumente poput otoskopa (ili endoskopa) da bi pogledao unutar nosa i proverio prisustvo polipa. Ponekad, lekar može osetiti područje oko nosa i sinusa da bi proverio ima li znakova upale ili infekcije.

2. Endoskopija nosa

• Endoskopija: Endoskopija nosne šupljine je jedna od najčešćih metoda za dijagnostikovanje polipa. Ovaj postupak koristi tanak instrument sa svetlom i kamerom (endoskop) koji omogućava lekaru da vidi unutrašnjost nosa i sinusa. Kroz nozdrve se uvodi mali fleksibilni instrument sa kamerom koji daje detaljan prikaz sluzokože i može otkriti polipe.

3. Imaging testovi
Ako se polipi ne mogu lako videti tokom fizičkog pregleda ili endoskopije, lekar može preporučiti slikanje sinusa kako bi dobio precizniji uvid u njihov izgled i veličinu. Najčešći testovi su:

• CT skeniranje (kompjutorska tomografija): Ovo je najprecizniji način da se sagleda unutrašnjost sinusa i polipi. CT skeniranje može pokazati veličinu, broj i tačan položaj polipa, kao i sve druge probleme u sinusima (poput infekcija ili ožiljaka).
• MR (magnetna rezonanca): MR je manje često korišćen za dijagnozu polipa, ali se može koristiti ako lekar želi detaljan prikaz mekih tkiva i ako se smatra da je potrebna dodatna dijagnostika.

4. Testovi na alergije
Pošto alergije mogu biti uzrok ili faktor koji doprinosi nastanku polipa, lekar može preporučiti testove na alergije (kožni ili krvni testovi) kako bi identifikovao specifične alergene koji izazivaju upalu i pogoršavaju stanje.

5. Laboratorijski testovi
Ako postoji sumnja na infekciju ili bakterijsku upalu, lekar može uzeti uzorke sluzi iz nosa ili sinusa (kulturu) kako bi proverio da li postoji infekcija koja bi mogla uzrokovati simptome.

6. Funkcionalna endoskopska sinusna hirurgija (FESS)
Ako je potrebna precizna dijagnoza ili terapija, a simptomi su ozbiljni, lekar može predložiti FESS, koja je i dijagnostički i terapijski postupak. Tokom ovog postupka, lekar koristi malu endoskopsku kameru da bi dobio uvid u unutrašnjost sinusa, a istovremeno može ukloniti polipe ili tretirati upalu.

Zaključak:
Dijagnostikovanje polipa sinusa obuhvata kombinaciju kliničkog pregleda, endoskopije i slikanja (CT skener ili MR), kao i testova na alergije ili infekcije. Ovi postupci pomažu lekaru da postavi tačnu dijagnozu i odredi najbolji plan lečenja.

Lečenje polipa sinusa

Lečenje polipa sinusa može se vršiti različitim pristupima, u zavisnosti od ozbiljnosti stanja:
Hirurški zahvati:

• Polipektomija: Uklanjanje polipa pomoću endoskopa.
• Balonska sinuplastika: Postupak u kojem se balonom šire nosni prolazi i uklanjaju polipi.
• Funkcionalna endoskopska sinusna hirurgija: Ovaj zahvat uklanja polipe i druge prepreke u sinusima kako bi se poboljšalo disanje.

Farmakološki tretmani:

• Steroidni sprejevi za nos: Najčešće korišćeni lekovi za smanjenje upale.
• Oralni steroidi: Koriste se kada sprejevi nisu dovoljno efikasni.
• Biološki lekovi: Lekovi poput dupilumaba, koji deluju na imunološki sistem i smanjuju polipe, naročito kod osoba sa alergijama ili astmom.
• Antibiotici: Ako postoji bakterijska infekcija, lekar može preporučiti antibiotike.

Lečenje polipa sinusa zahteva kombinaciju terapija, a u težim slučajevima, operativni zahvat može biti neophodan za trajno rešavanje problema.