Šta je prelom femura?

Prelom femura, poznat i kao fraktura butne kosti, je povreda koja uključuje prelom (lomljenje) butne kosti, najjače i najduže kosti u ljudskom telu. Femur se može slomiti na različitim mestima, kao što su:

• Vrat femura (proksimalni deo) - prelom u blizini kuka. Ovi prelomi su česti kod starijih osoba, naročito kod onih sa osteoporozom.
• Telo femura (srednji deo) - prelom na sredini butne kosti, koji se obično događa usled visokog udara, poput saobraćajnih nesreća.
• Distalni femur (donji deo) - prelom blizu kolena.

Prelomi femura su ozbiljni i često zahtevaju hiruršku intervenciju, dug period oporavka i rehabilitaciju.

Prelomi takođe mogu biti i višestruki.

Koji su simptomi preloma femura?

Simptomi preloma femura mogu biti različiti u zavisnosti od težine povrede i tačne lokacije preloma. Glavni simptomi preloma femura uključuju:

• Intenzivan bol: Jaka bol u butini koja može biti neizdrživa, posebno pri pokušaju pokretanja noge.
• Nemogućnost pokretanja noge: Zbog bolova i oštećenja kosti, osoba često ne može da pomera povređenu nogu.
• Deformitet noge: Noga može izgledati iskrivljeno ili kraće od druge noge. Ovo je često znak pomeranja preloma.
• Oteklina i modrice: Povređeno područje može oteći i biti prekriveno modricama zbog unutrašnjeg krvarenja.
• Abnormalna pokretljivost: Noga može imati nenormalne pokrete na mestu preloma, što nije tipično za zdravu kost.
• Gubitak osećaja ili slabost: U nekim slučajevima može doći do oštećenja nerava, što može uzrokovati utrnulost ili slabost u nogama i stopalu.
• Šok: U teškim slučajevima preloma, posebno kod značajnog unutrašnjeg krvarenja, osoba može doživeti šok, što se manifestuje kroz bledilo, hladan znoj, vrtoglavicu i konfuziju.

Ukoliko sumnjate na prelom femura, važno je odmah potražiti medicinsku pomoć, jer je to ozbiljna povreda koja zahteva hitnu intervenciju.

Koji su faktori rizika preloma femura?

Faktori rizika za prelom femura mogu varirati u zavisnosti od starosti, načina života, i opšteg zdravstvenog stanja. Neki od ključnih faktora rizika uključuju:

• Osteoporoza: Smanjena gustina kostiju, naročito kod starijih osoba, povećava rizik od preloma femura. Žene u postmenopauzi su posebno sklone osteoporozi.
• Starenje: Sa godinama, kosti postaju krhkije i sklonije lomljenju. Starije osobe imaju veći rizik od padova, što može dovesti do preloma femura.
• Visoka fizička aktivnost ili trauma: Učestvovanje u sportovima visokog intenziteta ili izloženost velikim traumama, poput saobraćajnih nesreća, može povećati rizik od preloma.
• Padovi: Padovi su glavni uzrok preloma femura kod starijih osoba. Loša ravnoteža, slabost mišića i problemi sa vidom mogu doprineti povećanom riziku od padova.
• Loša ishrana: Nedostatak kalcijuma i vitamina D u ishrani može dovesti do slabljenja kostiju i povećanog rizika od preloma.
• Geni: Pojedinci sa porodičnom istorijom osteoporoze ili drugih bolesti koje utiču na gustoću kostiju mogu biti pod većim rizikom.
• Hronične bolesti: Stanja poput reumatoidnog artritisa, Parkinsonove bolesti i dijabetesa mogu doprineti povećanom riziku od preloma.
• Pušenje i alkohol: Ove navike mogu oslabiti kosti i smanjiti sposobnost tela da apsorbuje neophodne hranljive materije, povećavajući rizik od preloma.
• Lekovi: Dugotrajna upotreba određenih lekova, poput kortikosteroida, može smanjiti gustinu kostiju i povećati rizik od preloma.

Prevencija uključuje održavanje zdrave ishrane bogate kalcijumom i vitaminom D, redovno vežbanje koje jača kosti i mišiće, izbegavanje pušenja i prekomernog unosa alkohola, kao i redovne medicinske preglede za procenu rizika od osteoporoze.

Kako se dijagnostikuje prelom femura?

Dijagnostikovanje preloma femura uključuje nekoliko koraka koje lekar preduzima kako bi potvrdio povredu i odredio njen tačan tip i ozbiljnost. Proces obično uključuje:

• Anamneza i fizički pregled: Lekar će razgovarati sa pacijentom kako bi saznao više o okolnostima povrede, simptomima koje oseća, i bilo kojim prethodnim zdravstvenim problemima, poput osteoporoze ili drugih stanja koja utiču na kosti. Lekar će uraditi fizički pregled, pregledati nogu, procenjujući bol, oteklinu, deformitet i mogućnost pokretanja noge. Takođe će proveriti cirkulaciju i nervnu funkciju u nozi i stopalu.
• Radiološka ispitivanja:
  Rendgen: Ovo je najčešća metoda za dijagnostikovanje preloma kostiju. Rendgen omogućava lekaru da vidi tačnu lokaciju i tip preloma.
  CT (Kompjuterska tomografija): Ako rendgen ne pruži dovoljno informacija ili ako se sumnja na kompleksniji prelom, lekar može preporučiti CT skeniranje. CT pruža detaljnije slike i može pomoći u proceni oštećenja okolnih tkiva.
  MR (Magnetna rezonanca): MR se koristi za procenu oštećenja mekih tkiva, ligamenata i mišića oko preloma, ali i za otkrivanje manjih preloma koji nisu vidljivi na rendgenu.
• Laboratorijske analize: U nekim slučajevima, naročito ako se sumnja na osteoporozu ili infekciju, lekar može zatražiti testove krvi ili druge laboratorijske analize.
• Denzitometrija kostiju (DEXA skeniranje): Ako se sumnja na osteoporozu kao faktor koji je doprineo prelomu, lekar može preporučiti denzitometriju kostiju kako bi se izmerila gustina kostiju.

Ovi koraci pomažu lekaru da precizno dijagnostikuje prelom femura i razvije odgovarajući plan lečenja, koji može uključivati imobilizaciju, hiruršku intervenciju, fizikalnu terapiju i rehabilitaciju.

Lečenje preloma femura?

Lečenje preloma femura obično uključuje hitnu medicinsku intervenciju i operaciju. Najčešći postupak je hirurška fiksacija pomoću metalne šipke ili ploče i šrafova, koja stabilizuje prelomljenu kost. U težim slučajevima, naročito kod starijih pacijenata, može biti potrebna zamena kuka. Nakon operacije, sledi fizikalna terapija kako bi se povratila pokretljivost i snaga noge. Proces oporavka traje nekoliko meseci, uz redovne kontrole i moguće korišćenje pomagala poput štaka ili hodalice. Oporavak uključuje i prevenciju komplikacija, poput tromboze i lečenje osteoporoze ako je prisutna.