Šta je rendgen?

Rendgen je neinvazivna vrsta snimanja koja koristi malu količinu zračenja radi stvaranja slika unutrašnjost tela pacijenta bez potrebe za operacijom.

Rendgensko snimanje je postalo javno 1896. godine kada je Vilhelm Roentgen snimio ruku anatoma Alberta fon Kolikera. Nekoliko decenija kasnije, rendgenska tehnologija je postala ključni element u identifikaciji, dijagnozi i lečenju mnogih vrsta medicinskih stanja.

Danas su dostupne različite vrste rendgenskih zraka za specifične svrhe. Konkretno, rendgen karlice se posebno fokusira na područje između kukova u kom se nalaze reproduktivni i probavni organe.

Zašto se vrši rendgensko snimanje karlice?

Lekar Vas može uputiti na rendgenski snimak karlice iz brojnih razloga, a najčešće usled nekog traumatičnog događaja, kao što je saobraćajna nesreća ili pad.

Kada se vrši rendgensko snimanje karlice?

Ukoliko tokom pregleda Vaš lekar zaključi da je potrebno, uputiće Vas na snimanje karlice rendgenom. Ova dijagnostička metoda mu može pomoći otkrije različita stanja, kao što su:

• Artritis koji može oštetiti pokretnost Vašeg kuka
• Zapaljenje mesta gde se Vaša krsna kost spaja sa bedrenom kosti (sakroilitis)
• Prelomi karlice
• Iščašenja kuka
• Ukočenost kičme (ankilozni spondilitis)
• Tumori

Priprema za rendgenski snimak karlice

U zavisnosti od oblasti koju treba rendgenski snimiti, poželjno je da nosite široku, udobnu odeću u kojoj možete lako da se krećete. Takođe, lekar može zahtevati da skinete odeću i obučete bolničku haljinu.

Obavezno je skinuti nakit, u koji spadaju pirsinzi, ogrlice i narukvice. Važno je da obavestite svog doktora ako imate metalne implantate iz prethodnih operacija, jer oni mogu onemogućiti prolazak rendgenskih zraka kroz Vaše telo.

Ukoliko je za sporovođenje pregleda potrebno koristiti kontrastnu boju, lekar ili medicinska sestra će Vam je dati kao injekciju, klistir ili pilulu koju ćete progutati pre samog snimanja.

Ako lekar koristi RTG snimak da pregleda Vaša creva, potrebno je da se pridržavate posebne ishrane određeno vreme pre snimanja, kao i da očistite creva.

Kako se izvodi rendgenski snimak karlice?

RTG se radi na odeljenju radiologije u bolnici ili u klinici specijalizovanoj za dijagnostičke procedure. Kada se potpuno pripremite, tehničar će Vas zamoliti da legnete, sednete ili stanete u nekoliko položaja tokom snimanja, kako bi kamera snimila prednju i bočnu stranu.

Dok se slike snimaju, moraćete da ostanete mirni da iste bile što jasnije. Nakon snimanja, možete se nesmetano vratiti obavljanju svojih dnevnih aktivnosti.

Rizici od RTG snimanja karlice

Rendgenski zraci koriste male količine zračenja, te se nivo izloženosti smatra apsolutno bezbednim za odrasle. Ipak, s obzirom na tu prisutnu minimalnu količinu zračenja koju ovaj aparat koristi, snimanje se ne preporučuje trudnicama ili maloj deci, naročito bebama. Ukoliko je pacijentkinja trudna ili postoji mogućnost drugog stanja, važno je da obavesti svog lekara pre samog pregleda. Lekar će u tom slučaju pronaći alternativu i dijagnostiku koja ne koristi zračenje, kao što je snimanje magnetnom rezonancom.

Ukoliko Vas je lekar uputio na rendgensko snimanje zbog traumatskog događaja koji uzrokuje bol i eventualno slomljenu karlicu, možete osetiti dodatni bol tokom rendgenskog snimk, jer ono zahteva prilagođavanje tela tako da slike budu jasne.

Za neke rendgenske snimke, Vaš lekar će vam ubrizgati kontrastnu boju pre procedure kako bi poboljšao slike. Boja, obično jod, može izazvati neke neželjene efekte, uključujući:

• Plikove ili osip usled alergijske reakcije
• Svrab
• Vrtoglavicu
• Mučninu
• Metalni ukus u ustima

U retkim slučajevima, boja može izazvati ozbiljnu reakciju, kao što je:

• Anafilaktički šok
• Veoma nizak krvni pritisak
• Srčani zastoj

Prednosti rendgenskog snimanja karlice

Radiolog će odmah po snimanju pregledati snimke na računaru, dati mišljenje i zatim poslati nalaze Vašem lekaru na detaljnu analizu, a sve to zajedno značajno utiče da brzu i pravovremenu odluku od pravilnoj terapiji i daljem toku lečenja.

Lekar će pregledati rendgenske snimke i izveštaj radiologa i utvrditi dalje korake lečenja, ukoliko je potrebno. Takođe, lekar Vas može uputiti na dodatna skeniranja, testove krvi ili druge dijagnostičke testove za potpuniju i tačniju dijagnozu.