Šta je spondiloza?

Spondiloza je stanje u kojem postoji abnormalno trošenje hrskavice i kostiju vrata (vratni pršljenovi). To je čest uzrok hroničnog bola u vratu.

Spondiloza je uzrokovana hroničnim habanjem kičme. Ovo uključuje diskove ili jastuke između vratnih pršljenova i zglobova između kostiju vratne kičme.

Vremenom ove promene mogu pritisnuti (komprimirati) jedan ili više nervnih korena. U naprednim slučajevima, kičmena moždina postaje uključena. Ovo može uticati ne samo na ruke, već i na noge.

Svakodnevno habanje može pokrenuti ove promene. Veća je verovatnoća da će ih imati ljudi koji su veoma aktivni na poslu ili u sportu.
Spondiloza


Koji su simptomi spondiloze?

Simptomi spondiloze se često razvijaju polako tokom vremena, ali takođe mogu početi naglo ili se iznenada pogoršati. Simptomi su:
  • Bol koji može biti blag, ili može biti dubok i toliko jak da ne možete da se pomerite
  • Bol kod lopatice
  • Bol koji se širi na nadlakticu, podlakticu ili prste (u retkim slučajevima)
  • Ukočenost vrata koja se vremenom pogoršava
  • Ukočenost ili abnormalni osećaji u ramenima, rukama ili nogama (u retkim slučajevima)
  • Glavobolje, posebno u potiljku

Koji tipovi spondiloze postoje?

Spondiloza je degenerativno oboljenje kičmenog stuba koje obuhvata promene na pršljenovima, međupšljenovskim diskovima, zglobovima i ligamentima. Postoji nekoliko tipova spondiloze, koji se klasifikuju prema delu kičmenog stuba koji je zahvaćen. Glavni tipovi spondiloze su:
  • Cervikalna spondiloza: Ova vrsta spondiloze pogađa vratni deo kičme (cervikalni pršljenovi).
  • Torakalna spondiloza: Ova vrsta spondiloze pogađa srednji deo kičme (torakalni pršljenovi). Ovaj tip je ređi u poređenju sa cervikalnom i lumbalnom spondilozom.
  • Lumbalna spondiloza: Ova vrsta spondiloze pogađa donji deo kičme (lumbalni pršljenovi).

Svi ovi tipovi spondiloze mogu izazvati različite simptome, zavisno od stepena degeneracije i pritiska na nerve. Lečenje može uključivati fizioterapiju, lekove, promene u načinu života i, u težim slučajevima, hirurške zahvate.

Koji su uzroci i faktori rizika za spondilozu?

Spondiloza je fenomen starenja. Sa godinama, kosti i ligamenti u kičmi se troše, što dovodi do koštanih mamuza (osteoartritis). Takođe, intervertebralni diskovi degenerišu i slabe, što može dovesti do diskus hernije i ispupčenih diskova. Spondiloza je česta. Simptomi se često prvi put javljaju u dobi između 20 i 50 godina. Preko 80% ljudi starijih od 40 godina ima dokaze o spondilozi na rendgenskim snimcima.

Stopa kojom se javlja spondiloza delimično je povezana sa genetskom predispozicijom, kao i sa istorijom povreda:
  • Genetika: Ako mnogo ljudi u porodici ima spondilozu, verovatno postoji jača genetska predispozicija.
  • Povreda kičme: Povrede mogu izazvati hernijaciju intervertebralnih diskova. Takođe, veća je verovatnoća da će se osteoartritis razviti u povređenim zglobovima, uključujući zglobove u kičmi. Ovo može potrajati godinama da se razvije.

Koje testove lekari koriste za dijagnozu spondiloze?

Dijagnoza spondiloze se postavlja korišćenjem radioloških testova kao što su obični rendgenski snimci, CT skeniranje (kompjuterska tomografija) ili MR (magnetna rezonanca) skeniranje.
  • Rendgenski snimci mogu pokazati koštane ostruge na telima pršljenova u kičmi, zadebljanje fasetnih zglobova (zglobova koji međusobno povezuju pršljenove) i sužavanje prostora međupršljenova.
  • CT skeniranje kičme može detaljnije da vizuelizuje kičmu i može da dijagnostikuje suženje kičmenog kanala (spinalna stenoza) kada je prisutna.
  • MR skeniranje pokazuje najviše detalja u kičmi i koristi se za vizuelizaciju intervertebralnih diskova, uključujući stepen hernije diska ako je prisutan. MR se takođe koristi za vizuelizaciju pršljenova, fasetnih zglobova, nerava i ligamenata u kičmi i može pouzdano dijagnostikovati uklješteni nerv.

Kako se leči spondiloza?

Ne postoji tretman koji bi preokrenuo proces spondiloze jer je to degenerativni proces. Tretmani za spondilozu ciljaju na bol u leđima i vratu koji spondiloza može izazvati. Stoga je lečenje spondiloze slično lečenju bolova u leđima i vratu.

Dostupni tretmani spadaju u nekoliko kategorija:
  • Lekovi
  • Vežbanje i fizikalna terapija
  • Dodatne terapije (kiropraktika i akupunktura)
  • Minimalno invazivne procedure kao što su injekcije
  • Hirurgija

Da li je moguće sprečiti spondilozu?

Spondiloza je degenerativni proces i ne postoji poznat metod za sprečavanje degenerativnog patološkog procesa. Međutim, neke mere mogu biti od pomoći za sprečavanje bolova u vratu i leđima koje može izazvati spondiloza.
Ažurirano: Jan 21, 2025 | Izdavač: Eurodijagnostika Beograd | O nama

Često postavljana pitanja

Spondiloza je stanje u kojem postoji abnormalno trošenje hrskavice i kostiju vrata (vratni pršljenovi). To je degenerativni proces i ne postoji poznat metod za sprečavanje. Simptomi se često prvi put javljaju u dobi između 20 i 50 godina, a preko 80% ljudi starijih od 40 godina ima dokaze o spondilozi na rendgenskim snimcima.

Simptomi spondiloze se često razvijaju polako tokom vremena, ali takođe mogu početi naglo ili se iznenada pogoršati. Simptomi su bol koji može biti blag ili dubok i toliko jak da ne možete da se pomerite, bol kod lopatice, bol koji se širi do nadlaktice, podlaktice ili prstiju, ukočenost vrata koja se vremenom pogoršava, ukočenost ili abnormalni osećaji u ramenima, rukama ili nogama, i glavobolje, posebno u potiljku.

Dijagnoza spondiloze se postavlja korišćenjem radioloških testova kao što su obični rendgenski snimci, CT skeniranje (kompjuterska tomografija) ili MR (magnetna rezonanca) skeniranje. Rendgenski snimci mogu pokazati koštane ostruge na telima pršljenova u kičmi, zadebljanje fasetnih zglobova i sužavanje prostora međupršljenova.

Termini i Definicije

Spondiloza je degenerativna bolest kičmenog stuba koja se najčešće javlja kao posledica starenja. Karakteriše se promenama na pršljenovima i međupršljenskim diskovima, što može dovesti do bola, ukočenosti i smanjenog opsega pokreta.

Kičmeni stub, ili kičma, sastoji se od niza kostiju poznatih kao pršljenovi, koji pružaju potporu telu i omogućavaju pokretljivost, štiteći pritom kičmenu moždinu. Problemi sa kičmenim stubom često uzrokuju bol i nepokretljivost.

Pršljenovi su koštane strukture koje čine kičmeni stub. Oni su povezani međupršljenskim diskovima i formiraju kanale kroz koje prolazi kičmena moždina. Degeneracija pršljenova je često povezana sa spondilozom.

Međupršljenski diskovi su mekane, elastične strukture smeštene između pršljenova. Njihova funkcija je da apsorbuju šokove i omogućavaju fleksibilnost kičmenog stuba. Degeneracija diskova je česta kod spondiloze.

Degenerativne promene odnose se na propadanje tkiva ili struktura u telu, što je često povezano sa starenjem. U kontekstu spondiloze, to uključuje promene na pršljenovima i međupršljenskim diskovima.

Bol u leđima je čest simptom spondiloze i može varirati od blagih do teških slučajeva, često uzrokujući poteškoće u svakodnevnim aktivnostima. Bol može biti posledica pritiska na živce ili drugih degenerativnih promena.

Fizioterapija je oblik terapije koji koristi fizikalne metode kao što su vežbe i masaže kako bi se poboljšala funkcija, smanjio bol i povećala pokretljivost. Često je deo tretmana za osobe sa spondilozom.

Pokretljivost se odnosi na sposobnost mišićno-koštanog sistema da se slobodno kreće i funkcioniše. Kod spondiloze, pokretljivost može biti ograničena zbog ukočenosti i bola u kičmenom stubu.

Živci su deo nervnog sistema i prenose signale između mozga i ostatka tela. U kontekstu spondiloze, degenerativne promene mogu pritisnuti živce, uzrokujući bol i druge neurološke simptome.
Podeli

Blog

A
B
C
D
E
F
G
H
I
K
M
N
O
P
R
S
T
U
V