Šta je trahealna stenoza?

Traheja (dušnik) je deo disajnog puta između govorne kutije i pluća i sastoji se od hrskavice u obliku slova "C" koja se naziva trahealni prstenovi. Stenoza dušnika je suženje traheje koje ometa normalno disanje. Simptomi ovog stanja mogu varirati od veoma blagih do teških, ali važno je znati da se stanje može lečiti.
Stenoza traheje

Postoje dve vrste trahealne stenoze:
  • Prisutno od rođenja, što je retko
  • Uzrokovana povredom ili bolešću (stečena)

Koji su uzroci trahealne stenoze?

U većini slučajeva, stečena trahealna stenoza se javlja zbog više mogućih uzroka koji najčešće uključuju:
  • Suženje cevi za disanje na duži vremenski period
  • Povreda vrata
  • Masa i pojava izvesne anomalije u dušniku
  • Infekcija
  • Otok

Simptomi stenoze trajehe

Pacijenti sa trahealnom stenozom mogu imati sledeće simptome:
  • Kratkoća daha tokom vežbanja i ponekad u mirovanju
  • Bučno disanje ili stridor (zvuči kao piskanje visokog tona)
  • Povećan napor pri disanju
  • Kašalj ili zagušenje u grudima
  • Osećaj "zaglavljene" sluzokože u disajnim putevima
  • Česte pneumonije ili infekcije gornjih disajnih puteva
  • Astma koja se ne poboljšava uobičajenim tretmanom (posebno kod dece)
  • Pauze u disanju (apneja)
  • Koža oko usta/nosa ili desni izgledaju plavo
  • Gušenje ili otežano disanje tokom jela
  • Lako umaranje tokom jela

Dijagnostikovanje stenoze traheje

Traheju je teško uvideti fizičkim pregledom lekara opšte prakse. Da bi se dijagnostikovala stenoza traheje, potrebno je koristiti sledeće testove:
  • Mikrolaringoskopija i bronhoskopija: Mali teleskop se koristi za traženje znakova suženja u gornjim i donjim disajnim putevima.
  • CT skeniranje: Lekari će možda morati da dobiju sliku unutrašnjosti grudnog koša kako bi sagledali da li su disajni putevi abnormalni.

Tretmani i lečenje stenoze traheje

Lečenje zavisi od težine simptoma i toga u kojoj fazi je bolest dijagnostikovana.

Blagi simptomi
Ukoliko su simptomi blagi, pacijent će možda jednostavno morati redovno da posećuje lekara i prati razvoj ove promene na dušniku.

Umereni do teški simptomi
Za umerene ili teške simptome, pacijentu će možda biti potrebna operacija kako bi se disajni put povećao.

U nekim slučajevima, vaš lekar će možda želeti da uradi hiruršku proceduru koja se zove traheotomija. U ovoj proceduri se pravi otvor ispod nivoa suženja disajnih puteva.

Druge moguće procedure uključuju:
  • Endoskopska hirurgija, uključujući balon dilataciju disajnih puteva - koristi se za lica sa blagom do umerenom stenozom traheje. Koristeći kameru i posebno dizajnirane balone, uske oblasti se dele i/ili proširuju.
  • Krikotrahealna resekcija je operacija za uklanjanje uskog dela traheje i ponovno pričvršćivanje zdravih krajeva traheje. Ova operacija se može uraditi u jednoj fazi ili u više koraka.
  • Klizna traheoplastika je operacija u kojoj se traheja otvara napred i nazad. U pomoć ponovnog uvezivanja traheje dolazi se do kraćeg dušnika, ali ga intervenzija čini mnogo širim što značajno olakšava disanje.
Ažurirano: Jan 21, 2025 | Izdavač: Eurodijagnostika Beograd | O nama

Često postavljana pitanja

Trahealna stenoza je suženje dušnika (traheje) koje ometa normalno disanje. Postoje dve vrste trahealne stenoze: prisutno od rođenja, što je retko i uzrokovana povredom ili bolešću (stečena).

Pacijenti sa trahealnom stenozom mogu iskusiti simptome kao što su kratkoća daha tokom vežbanja i ponekad u mirovanju, bučno disanje ili stridor, povećan napor pri disanju, kašalj ili zagušenje u grudima, pauze u disanju (apneja) i astma koja se ne poboljšava uobičajenim tretmanom.

Lečenje trahealne stenoze zavisi od težine simptoma i toga u kojoj fazi je bolest dijagnostikovana. Ukoliko su simptomi blagi, pacijent će možda jednostavno morati redovno da posećuje lekara. Za umerene ili teške simptome potrebna je operacija. Moguće procedure uključuju endoskopsku hirurgiju, balon dilataciju disajnih puteva, krikotrahealnu resekciju i kliznu traheoplastiku.

Termini i Definicije

Stenoza traheje je suženje lumena traheje, odnosno dušnika, što može izazvati otežano disanje, stridor i druge respiratorne probleme. Ova pojava može biti rezultat različitih uzroka, uključujući inflamatorne procese, traume ili kongenitalne anomalije.

Traheja, poznata i kao dušnik, je cevasti organ koji vodi vazduh od grkljana do bronhija. Sastoji se od hrskavičnih prstenova i obložena je sluzokožom koja pomaže u filterisanju i vlaženju vazduha.

Stridor je abnormalni, visokofrekventni zvuk disanja uzrokovan turbulentnim protokom vazduha kroz sužen disajni put. Najčešće je primetan tokom inhalacije i može biti znak za ozbiljno suženje, kao što je stenoza traheje.

Inflamatorni procesi podrazumevaju odgovor organizma na povredu ili infekciju, obično karakterisan crvenilom, otokom, bolom i poremećajem funkcije pogođenog područja. Ovi procesi mogu izazvati zadebljanje tkiva i suženje traheje.

Respiratorni sistem je sistem organa koji omogućava razmenu gasova između organizma i okoline. Obuhvata nosnu šupljinu, grkljan, traheju, bronhije i pluća.

Kongenitalne anomalije podrazumevaju strukturne ili funkcionalne abnormalnosti koje su prisutne pri rođenju. Mogu uticati na različite delove tela, uključujući traheju, što može izazvati kongenitalnu stenozu traheje.

Trauma se odnosi na povrede tela koje mogu nastati usled fizičkih sila, kao što su udarci ili hirurške intervencije. Trauma traheje može dovesti do ožiljaka i naknadnog suženja disajnog puta.

Dilatacija traheje je medicinski postupak koji se koristi za proširenje suženog dela traheje. Ovaj postupak može uključivati različite tehnike, kao što su mehaničko širenje ili upotreba stentova, kako bi se poboljšao protok vazduha.

Stentovi su male, cevaste strukture koje se koriste u medicini kako bi održale otvorenim lumene suženih kanala ili šupljih organa. U slučaju stenoze traheje, stentovi se mogu postaviti kako bi trajno ili privremeno proširili sužen disajni put.
Podeli

Blog

A
B
C
D
E
F
G
H
I
K
M
N
O
P
R
S
T
U
V